Крајње је време да Сулејман Угљанин одговара за своја недела. Противуставно деловање, позиви на сепаратизам и хушкачка политика захтевају брзу и одлучну реакцију надлежних органа Републике Србије.
Не смемо остати неми док потомци припадника Ханџар дивизије, нашу Србију каратеришу као фашистичку неман коју морају да победе. Ми морамо да им се јасно и гласно супроставимо.
Угљанину поручујемо да Србија није ништа окупирала 1912. године, већ да је Србија ослобађала окупирано.
Сулејман Угљанин је наставио са својом реториком изјављујући да Србија нема у своје тапије уписан Санџак. Србија нема Санџак – има Рашку! И има тапије, које су потписане крљву њених јуначких синова.
Позивам председника Вучића, Владу Србије и безбедносне структуре да на узнемирујуће сепаратистичке претње хитно реагују и ухапсе Угљанина и његову клику. Сепаратизам се кажњава у свим уређеним земљама, што смо могли да видимо на примеру Шпаније, која се није либила ни секунде да изливе каталонског сепаратизма најоштрије санкционише.
Морамо подвући црту и гласно рећи да су у току оркестрирани напади на Србију, против којих морамо да се боримо у јединственом свесрпском фронту ако мислимо да опстанемо.
Данас, у време најтеже дипломатске борбе која се води на тему Космета, непријатељи Србије заговарају сепаратизам у Рашкој и Војводини, чиме покушавају да нас додантно ослабе и на унутрашњем и на међународном пољу.
Република Српска је стална мета напада, и наши непријатељи чине све да негирају њену државност.
Положај нашега народа у окружењу је све тежи и тежи, што видимо готово свакодневно и у некадашњој српској Спарти, Црној Гори. Доминантан политички дискурс у Хрватској је проусташки и сведоци смо учесталих напада на тамошње представнике Срба.
Понављам – не смемо остати глуви и неми на ове чињенице ако мислимо да опстанемо.
Морамо да се одупремо сепаратистичким тежњама, морамо да нађемо саговорнике и саборце међу лојалним представницима националних мањина, и са њима заједно да градимо заједничку будућност у целовитој Србији. Јакa, недељива Србија ће бити кадра да заштити Србе, ма где се они у окружењу налазили.
Неопходно је из дефанзивне позиције покренути офанзиву, и као кључну тему наметнути српско национално питање као кључно питање на простору овог дела Европе.
Миша Вацић
