Горан Весић се обратио поводом привођења крају радова на Kраљевој чесми у Лисичијем потоку.

Скоро пре три године, 15. августа 2021. године док сам био на функцији у Граду Београду посетио сам, заједно са Оливером Вучковић, директором Завода за заштиту споменика и Слободаном Станојевићем, директором ЈKП Зеленило Београд, а на позив историчара Бојана Димитријевића и Бранимира Гајића, локацију Kраљева чесма у Лисичијем потоку на Дедињу, стратиште невиних жртава комунистичке тајне полиције у покољу изведеном у октобру и новембру 1944. године.

Тад сам обећао да ће ово место, симбол невиног страдања грађана од стране тоталитарне идеологије и кажњавања Србије, добити изглед какав заслужује. Није потребно подсећати да је деценијама било намерно препуштено забораву, затрпавано грађанским отпадом и на сваки други начин скрнављено, незнањем или лошом намером. То је било први пут да је град Београд одлучио да обележи ово место страдања.

Тог дана сам обећао да ће Скупштина града Београда читав тај простор прогласити јавном зеленом површином, што је био услов да се место сачува и уреди.

Од тада су Завод и Зеленило прионули на посао и разрадили пројекте обнове комплетног природног амфитеатра, укључујући и враћање функције Kраљеве чесме.

Са изузетним задовољством видим да је тај морално важан посао сада при крају и да ово свето место добија изглед какав заслужује. И радујем се скором завршетку радова. Лепо је да се заврши нешто што је започето.

На крају, подсетио бих на оно што сам рекао те исте 2021. године , 6. новембра, на полагању венаца жртваа на том истом месту.

“Један од најстрашнијих догађаја који се десио у модерној историји Београда је било стрељање више хиљада људи без суђења. Стрељани су само јер је већина њих припадала другој идеологији, или зато што су били богатији од оних који су сматрали да то није дозвољено. Неће бити националног помирења у Србији док свака жртва не буде имала своје обележје, док се не зна гроб сваке жртве и док све жртве не буду једнаке. Без обзира да ли су то жртве фашистичког терора, револуционарног терора или било којег“ – написао је Горан Весић.

Оставите Коментар