Поводом двадесетогодишњице од смрти и на вечно сећање на погинуле борце легендарног скопског ђачког батаљона прозваног „1.300 каплара“, 17. новембра 1935. године у Скопљу је био откривен (сада непостојећи) споменик српским бесмртницима. Пред неколико стотина преживелих ђака батаљона (више од две трећине их се није вратило кући), родитеља и грађана овај споменик у скопском парку Идадија открио је највећи српски драматург Бранислав Нушић који је у рату изгубио сина јединца Страхињу.
У име свих родитеља Нушић је тада рекао:
„Па ипак (и поред све туге родитељске), ми смо устрајали, устрајали смо ево да доживимо и ове дане. Устрајали смо, јер нас је подржавала утеха: да велика дела траже и велике жртве, и да смо тим великим жртвама, које смо дали, поставили темеље великом делу…
Глас мртвих, реч мртвих је ту, она лебди над нама. Ја, који сам ближе смрти но животу, ја је чујем, а ви који сте ближе животу него смрти, ви је осећате у души.
А глас мртвих вам овог часа вели: ‘Хвала, другови, на сећању и признању, али прави споменик нама палима подићи ћете тек ако будете кадри сачувати велику тековину уједињења које је из наше крви поникло!‘ Тада, тада ћемо и ми родитељи доживети праву утеху и рећи: ‘Проста вам била крв наше деце, искупили сте је!‘
У име ојађених мајки и очева, ја полажем на овај споменик најскупоценији венац, венац родитељских суза!“…
Говор је такође одржао и градоначелник Скопља чувени Јосиф Михајловић, а он је био и домаћин свечане академије која је уследила.
На жалост, овај споменик српским бесмртницима је срушен од стране бугарског окупатора током Другог светског рата, а комунистичке власти никад нису нашле за сходно да обнове споменик српској академској младости која је своје животе уградила у олтар наше отаџбине.
Извор: Историја Срба
