Средином маја млада списатељица Диана Кади, по националности Кримска Татарка, написала је јавно писмо немачкој канцеларки Ангели Меркел.
У свом писму она говори како је депортација Кримских Татара 1944. године трагедија, болна рана, коју без престанка позлеђују кијевске власти, како би завадиле Кримске Татаре са Русима. Украјински медији непрекидно засипају јавност насловима типа „Депортација којој нема краја”, „Мрачни гето за Кримске Татаре” и слично. На десетине наручених текстова на тему „непрекидне репресије”, које су у суштини глупа аналогија данашњих догађаја са случајевима у совјетској прошлости. За не поверовати, чак су и грађани Лавова показали солидарност са Кримским Татарима и покренули акцију сећања на жртве депортације из 1944. године.
„Не допада ми се да ми трпимо последице поступака поткупљених кијевских агитатора. На то је потребно одговорити. Желим да иступим у Бундестагу са истинитим информацијама о томе шта се заиста догађа на Криму, како се Кримски Татари односе према Русији и такозваној анексији”, изјавила је Диана Кади.
„За двадесет и више година, колико смо били у саставу Украјине, од кијевских политичара није се могла чути ни реч о Кримским Татарима. Али зато после присаједињења Крима Русији на ту тему је постало модерно шпекулисати. На међународном нивоу доносе се резолуције о наводном угњетавању Кримских Татара. А све је управо супротно: на Криму се са одобравањем гледа на учење кримско-татарског језика, штампају се књиге, уџбеници, отварају се школе… Решавају се и тако болна и компликована питања за повратнике, као што је додела плацева, земљишта. Моја породица је такође добила плац, а за време украјинске власти о томе нисмо могли ни да маштамо. Једном речи, однос према нама се значајно изменио: по мом мишљењу, то је повезано са чињеницом да је Русија многонационална земља у којој разни народи живе сложно”, закључује списатељица.
Реченоме треба додати да су власти Крима недавно издвојиле 10 милијарди рубаља (око 140 милиона долара) за куповину стамбеног простора и побољшање услова живота рехабилитованих народа. Државна дума Русије је донела закон који предвиђа нове олакшице лицима која су била незаконито исељена са територије Крима.
Да Кримски Татари немају намеру да напуштају Кримско полуострво, а још мање да се пресељавају у Украјину, доказују и подаци социолошког истраживања спроведеног на Криму. Само је два процента испитаних изразило жељу да пређу у неки други регион Русије, а ни један једини човек није изјавио да жели да пређе у Украјину! Узгред, истраживање су спровели сами Кримски Татари на кримско-татарском језику.
Вероватно су на Криму већ довољно информисани о ситуацији у суседној Херсонској области (Украјина), где на власт претендује екстремистичка група Мустафе Џемилева под именом „Меџлис кримско-татарског народа”. У Геничком рејону „меџлис” је узурпирао све, па и традиционални бизнис – транспорт на Крим. У очајању, становништво је упутило видео-саопштење председнику Порошенку. „Уморни смо од непрестаног притиска, они (представници „меџлиса”) просто нам не дају да овде живимо. Претворили су наш рејон у свој феуд, хоће да нам отму и последње парче хлеба – тврде аутори саопштења. – Ако се овако настави, сакупићемо жене и децу и блокираћемо пут. Једноставно не знамо како да преживимо. Наша права нико не штити. Вређају нас у локалним медијима, називају нас „дивљим животињама”, „дивљим Татарима”, „црнима”. Проблеми народа уопште их не занимају”.
Према речима бившег депутата Врховне раде Алексеја Журавка, питање предаје власти Херсонске области у руке екстремиста „меџлиса” расправља се на највишем нивоу. И више од тога, терористи су се договорили о финансирању „татарске републике” у Херсонској области са америчком амбасадом и Турском. Још раније, Џемилев је давао изјаве како намерава да овде размести батаљон својих бојовника. Екстремисте иритира то што на југу области нико не жели да истиче украјинске заставе у знак подршке блокади Крима коју су они организовали.
Невелики градић Геническ је за „меџлис” стратешки важан пункт. Још пре оног времена, када је пред распад СССР Кримским Татарима допуштено да се врате на Крим, управо овде су се насељавали они који су желели бити што ближе својој исконској територији, свом завичају. Данас екстремисти наметљиво предлажу да се Геническ прогласи привременом престоницом „украјинског Крима”. Таква ситуација се не свиђа превише ни представнику Петра Порошенка, који у Херсонској области де-факто представља само декоративну фигуру.
Кримске Татаре, који су остали на Криму и добили пасоше Руске Федерације, Џемилев и његов сарадник Чубаров називају издајницима и проричу им незавидну судбину „после ослобођења”. Рефат Чубаров прориче да ће издајници са окупираног Крима, који су подржали Русију, први бежати са полуострва када дође време његовог ослобођења. Редови „меџлиса” су се значајно проредили послеoтцепљења полуострва, па стога вође морају да подижу борбени дух „татарског подземља” ватреним говорима и застрашивањем „будућим вешалима” на Криму.
Украјински новинар Руслан Коцаба недавно је посетио Крим и направио интервју са представницима Кримских Татара. „Ја, као украјински патриота, био сам против тога да Крим буде Руски – рекао је новинар. – Али, разговарао сам са више стотина житеља Крима, међу њима и са Кримским Татарима. Они не жале што се сада налазе у крилу Русије”. До 90% „обесправљених” Кримских Татара изразило је свој негативан став према Џемилеву, Чубарову и другим активистима „меџлиса”, оптужујући их за распиривање међунационалне мржње.
„Џемилев се потпуно одаљио од интереса Кримских Татара – наглашава бивши посланик Раде Владимир Олејњик. – Кримски Татари, који живе на својој исконској земљи, осећају да власт даје све од себе како би им учинила живот бољим”. Житељи Крима свих националности, међу њима и Татари, више себе и не виде ван Русије, а то је за Кијев кост у грлу. „Џемилев и његови истомишљеници апсолутно не схватају да становници Крима, међу њима и Кримски Татари, њих не подносе” – закључује Олејњик.
Сада је на Криму суша, у многим рејонима страдају усеви, а трпе и сами Кримски Татари. За то време Мустафа Џемилев игра од среће. И са поносом изјављује да је за сушу одговорна Украјина, будући да су украјинске власти затворили доток воде кроз Северокримски канал. Како он каже, Кијев ни по коју цену неће пустити воду на Крим, а „меџлис” га у томе подржава. Права језуитска тактика: удри по својима, како би уплашио туђе.
„Радила сам у меџлису и лично знам и Џемилева, и Чубарова – прича Диана Кади. – Током многих година, уз помоћ Украјине, они су опрали огроман новац, између осталог и турски. Али, када је овде завладала Русија, те могућности су престале. Сада они зарађују на пропаганди – круже по свету и држе предавања како у Русији угњетавају Кримске Татаре. Меџлисовци су не једном показали како су им блиске терористичке методе. То нарочито доказује недавни случај застрашивања кримског муфтије Емирали Аблајева. Аблајев је активни борац против шпекулација о исламу и против покушаја екстремиста да искористе верски фактор у деловању против Русије. Дакле, ако су спремни да подигну руку на муслиманског лидера, шта заправо њима значе обични Кримски Татари, који су не једном доказали како не желе имати ништа заједничко са „меџлисом”, а такође да не желе живети у саставу Украјине”.
Није тајна да се „меџлис” одавно претворио у лукративни бизнис-пројекат за неколицину његових организатора, пре свега за самог Џемилева. Без прећутног, а понекад и писменог одобрења „меџлиса”, Кримски Татари у доба украјинске владавине Кримом нису имали права не само да покрену свој бизнис, већ чак нису смели ни кућу да саграде. „Меџлис” је био бригада рекеташа, којима су људи морали давати новац из ма ког разлога.
На томе је Мустафа Џемилев и утемељио свој бизнис. Он је власник грађевинских фирми у Турској, низа трговинско-рекреативних комплекса на обали Средоземља, хотела, ресторана. Кримски политичари тврде да се делатност Џемилева финансира из иностранства. Лидер партије „Мили Фирка” Васви Абдураимов каже да је за покушај пробијања руске границе у рејону Армјанска 3. маја 2014. године (дакле после преласка Крима под руску јурисдикцију), Џемилев добио пољску награду „Солидарношћ” и милион евра у готовини.
Пре неколико година у Симферопољу је зверски убијен оснивач и издавач новина „Глас омладине”, 22-годишњи лидер омладинског покрета Крима Норик Ширин, борац против екстремизма и покушаја цепања друштва по националним шавовима. Многи су тада приметили да су Норика убили дан уочи отварања четврте сесије Курултаја (националног конгреса) Кримских Татара. Уочи тог скупа Ширин је на страницама „Гласа омладине” жестоко критиковао Џемилева и његову екипу, оптуживао их је за русофобију и извршавање налога западних и турских обавештајних служби. Један од ветерана националног покрета Кримских Татара Рустем Апазов тада је говорио да сви трагови воде ка руководству „меџлиса”. Изјавио је и да је убиство Норика Ширина веома слично са другим злочином, извршеним почетком деведесетих година. Тада је од руке плаћених убица пала једна од друштвено најуваженијих личности, лидер Националног покрета Кримских Татара, Јуриј Османов.
„Склоност Џемилева и Чубарова сарадњи с екстремистичким групама које су под истрагом у целом напредном свету одузела им је право да представљају кримске Татаре. Од сада све њихове изјаве, на било каквим скуповима, биће схваћене као иступање приватних лица“, пише у резолуцији која је усвојена на конгресу друштвеног покрета кримско-татарског народа „Кирим“.
Делегати конгреса одузели су Џемилеву, Чубарову и Исљамову не само право да наступају у име кримско-татарског народа, него и да представљају његове интересе на међународним скуповима. „Ми, кримски Татари, стидимо се Џемилева, Чубарова и Исљамова, који су укаљали част нашег мудрог, стрпљивог и трудољубивог народа“, пише у документу.
Сада Џемилев има нове задатке. На пример, он жели да нађе негде ратну флоту, која би блокирала руски Крим. Чак joш и ово: на његов предлог украјинска Рада је формирала „специјалну истражну комисију” за преименовање насељених места на Криму. Већ су одлучили да Севастопољ назову Ахтијар, Симферопољ – Акмесџит, Евпаторију – Гезлев… Све у свему, више од хиљаду насеља! Кримљани збијају шалу: у Кијеву тако слободно могу да преименују и планете по космосу…
Пресуде за силовања, махинације са непокретностима и буџетским новцем, организовани криминал… све је то везано за делатност Џемилева. Али више није у питању лично он и њему подобни. Руководство „меџлиса” део је евро-атлантистичког пројекта, који не предвиђа интеграцију Крима у евроазијски простор. Обавезе које су Џемилев и Чубаров преузели од Брисела и Вашингтона изнад су оних могућности које је пред њима отварала Русија, сматра лидер друштвене организације „Мили Фирка” Васви Абдураимов.
Са разумевањем је због тога прихваћена забрана уласка на Крим лидерима „меџлиса”, а многи су то дочекали са олакшањем. Кримски Татари данас виде да је у Симферопољу, напокон, почела градња велике џамије. Нови муслимански објекат моћи ће да прими 5.000 верника. Купола ће бити висока 28 метара и имаће и четири минарета висине 50 метара. Њена величина ће премашити највеће џамије које тренутно постоје на полуострву које су кримски канови градили још у 16. веку — Џума и Хан-џамију у Евпаторији. „Грађевина ће бити направљена у османском стилу са елементима кримско-татарске архитектуре. Наћи ће се ту и мозаици, арабеске, мермер и, наравно, кримски бели камен. Много детаља се још држи у тајности“, рекла је Зера Емирсуин, портпаролка Духовног центра муслимана Крима.
Кримски Татари сада граде своје куће, организују свадбе, успешно тргују. На полуострву лети дочекују више од шест милиона туриста, стога татарски бизнис рачуна на добре приходе. „Ми смо гласали за Русију, то је био наш свесни избор. Ми смо тада желели само безбедан живот, а као резултат добили смо још и праву слободу, стабилност” – каже Кримски Татарин Фарид Башаров, који је рођен у Евпаторији средином 1980-тих.
Нову руску реалност прихватио је и кримски муфтија и део бившег руководства меџлиса. Они су добили неколико руководећих места на нивоу Крима, нпр. место вицепредседавајућег локалног парламента.
Народи који су у доба Стаљина претрпели репресије: Калмици, Чечени, Ингуши, Балкарци, Карачајевци – у данашњој Руској Федерацији имају своје републике, своје владе, парламенте, своје представнике у федералним органима власти. А у унитарној Украјини проглашена је доктрина „Једна земља, једна нација, један језик, једна вера” – ни за кога другог нема места, не само за Кримске Татаре. „У Руској Федерацији живи више од 20 милиона турко-муслимана, наших најближих крвних рођака. И ми представљамо део тог света, што такође представља гаранцију наше безбедности” – закључује Васви Абдураимов.
Наравно, у Кијеву се томе не радују. Схвативши да се полуострво брзим корацима интегрише у Русију, како у социјалном, тако и у инфраструктурном погледу (најбољи пример за то је отварање моста преко Керчког залива), Украјина покушава да Крим претвори у буктињу незадовољства и у коначном исходу да га врати под своју контролу. Кијевски режим је нарочито забринут због укључивања западног бизниса у руске пројекте на Криму, који ће у најскоријој будућности почети да доносе солидне приходе оним инвеститорима који су овде улагали. Јасно им је да тај процес Џемилев и његови истомишљеници не могу никако зауставити.
Др Иван Пајовић
Извор: vidovdan.org
