Представници Српског народног вијећа одали су у Глини почаст српским жртвама које су усташе на данашњи дан 1941. заклале у тадашњој православној цркви Рођења пресвете Богородице, која је потом спаљена и срушена.
На месту уништене цркве 1969. је био изграђен Спомен дом са музејском грађом о цркви и злочинима у глинском крају, испред Спомен дома била је постављена скулптура „Мајка с дететом“ вајара Антуна Аугустинчића, а током 1995. године било је довршено спомен обележје са 1.564 имена жртава.
Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Србије Миодраг Линта подсетио је данас на покољ Срба у православној цркви у Глини крајем јула и почетком августа 1941. године, оценивши га као један од мноштва доказа геноцидног карактера НДХ.
У писаној изјави за медије Линта подсећа да су усташе тада говориле људима да ће сви који прихвате да се покатоличе бити поштеђени, додаје да је то била лаж те да је затим извршен покољ преко 1500 Срба углавном из села око Вргинмоста, а црква је срушена.
Он каже да је власт након Другог светског рата „водила политику заборава геноцида над српским народом и лажног братства и јединства“, те да није дозволила изградњу порушеног храма на месту страдања Срба.
Народ је, додаје, сопственим средствима подигао Спомен дом 1969. године, али је власт Фрање Туђмана после акције „Олуја“ 1995. године Спомен дом преименовала у Хрватски дом.
Линта истиче да се у Хрватској води политика негирања геноцида над српским народом коју подржава већина хрватског народа на челу са Kатоличком црквом, хрватским ветеранима и већином политичких странака.
- Хрватска није спремна да се суочи са својом усташком прошлошћу тј. призна почињени геноцид над Србима и затражи покајање од српских жртава и њихових потомака. Један од бројних доказа континуитета усташтва јесте срамна и антицивилизацијска одлука Градског вијећа Глине из 2014. којом се забрањује обележавање и одавање почасти жртвама усташког покоља – наводи Линта.
Он тврди да за већину Хрвата Хрватски дом није место сећања на покоља, а да о голготи Срба у Глини одавно нема материјалних доказа и симбола страдања.
Током злочиначке војно-полицијске акције „Олује“ то обележје је уништено, а Спомен дом преименован у Хрватски дом где организују забаве.
Очевици покоља у Глини сведочили су да се крв сливала из цркве.
У пролеће 1947. су кости побијених из јаме у Прекопи и осталих јама на подручју Глине пренесене на православно гробље. На гробљу су, на месту срушене црквице, кости положене у заједничку спомен-костурницу у којој се налази око 2500 убијених Срба од 1941. до 1944. године са подручја среза Глина.
Песник Иван В. Лалић је написао поему „Опело за седам стотина из цркве у Глини“, која је објављена у Загребу 1955. године у првој песниковој збирци под насловом „Бивши дечак“ а посвећена покланим Србима у глинској цркви 1941. године. Вајар Антун Аугустинчић је 1969. године поставио фонтану Мајка и дете испред Спомен-дома покланих Срба у Глини.
Хрвати су 1995. године уништили ову фонтану.
- Хватали су једног по једног, постављали на сто, један усташа би клекнуо човеку на прса, а други би узео нож и пресецао гркљан – причао је Љубан Једнак, једини преживели сведок покоља.