Азра Башић (57), девојачки Алешевић, рођена Ријечанка, бивша припадница ХВ звана Азра Два Ножа или Крвава Азра, која је 22. новембра из САД, где је живела у градићу Стентон у Кентакију под именом Изабела Башић изручена у БиХ због оптужбе за ратне злочине и геноцид у Дервенти 1992. На столици мале просторије за испитивања Тужилаштва БиХ седи неугледна жена. Иза дебелих наочара уплашен и помало тужан поглед.

Помало нагнуте главе посматра како службеница Тужилаштва припрема списа. Ово су многи у Босни и Херцеговини чекали више од две деценије. Иако изгледа као просечна средовечна жена иза дебелих наочара крију се очи у које 1992. у Дервенти нико није хтео да погледа. Азра Башић, оптужена је за нека од највећих зверстава према логорашима деведесетих.

“Клали сте, мучили, тукли и малтретирали затворенике. Одсецали им полне органе. Чупали уши и нокте усијаним жарачем. Терали их да лижу крв мртвих затвореника и пужу по стаклу. Терете вас за ратне злочине и геноцид”, ово је само део оптужби против жене која је деведесетих била страх и трепет Дервенте, а која је сада коначно пред лицем правде, по захтеву Посебног одељење за ратне злочине БиХ.

Азра, позната под надимком Азра Два Ножа или Крвава Азра, стигла је у БиХ 22. новембра, авионом из Сједињених Америчких Држава. Изручена је из Америке после дуготрајног и компликованог екстрадицијског процеса. Оптужена је да је као припадница Хрватске војске (ХВ), Хрватског већа одбране (ХВО) или неке од паравојних формација, на подручју Дервенте током 1992. чинила незамисливе ствари. Иако пореклом из муслиманског села Которско код Добоја, Азра је хрватска држављанка која је у рату отишла у Дервенту и онде стекла статус једног од најозлоглашнијих мучитеља српских логораша.

Сведочанства против ње мере се у хиљадама подједнако огавних и крвавих страница. Иако је сведоци оптужују за многа злодела, службено је оптужена само за убиство Благоја Ђураша којем је пререзала врат пред више затвореника. Радојица Гарић, један од ретких који је имао срећу да преживи “блиски сусрет” с Азром Два Ножа је јадан од сведока тог убиства.

„У априлу 1992. у бившем Дому ЈНА отворен је логор за заробљене Србе. Међу бројним мучитељима који су нас свакодневно крвнички тукли посебно се истицала Азра Башић. Мене и остале затворенике стално је шутирала, тукла металном шипком и псовала српску мајку. Једне вечери ушла је у просторију у којој је било неколико десетина измучених и изгладњелих Срба и на наше очи ножем пререзала врат мом предратном комшији Благоју Ђурашу!

Након што га је заклала, зграбила ме је за косу и терала да пијем крв која му је цурила из ране. Касније ми је тим истим ножем изрезала леђа, а Мили Кузмановићу, који је пре две године преминуо од последица стравичне тортуре којој је био изложен и од које се никад није опоравио, клештима је ишчупала све нокте. Башић није жена, већ чудовиште“, испричао је, готово у даху, новинарима Блица Гарић.

Таквих је сведочанстава много. Преплашени логораши присећали су се у бројним исказима против Азре како би у просторији Дома ЈНА завладао мук када би она ушла, тада мршава млада жена кратке кестењасте косе. Уз њу је био пас који би јој, што ју је посебно забављало, лизао крв мучених затвореника с чизама. Имала је широку палету метода тортуре. Усијаним жарачем хватала је мушке заробљенике за полне органе или би им чупала нокте, а ножем, од којег се никад није одвајала, волела је да им сече уши. Једног је логораша, сведочили су преживели, натерала да пуже по поду пуном стакла.

Тад би узела уже и ставила му га у уста те га јахала по просторији. Жедне затворенике под претњом крвавих мука терала је да једу шаке соли и пију бензин. Неколико је пута, како би означила своје жртве, на њихова чела ножем урезивала четничке симболе. Драган Ковачевић (65) такође је изнео страхоте које је Азра чинила заробљеницима.

„Били су скинути до паса и боси, гажени су чизмама док су пузали на клизавом поду, у потоку крви и стакла. Доносили би им и конопац на којем је био свезан чвор и терали их да га ставе у уста, после чега су њихови тамничари нагло повлачили конопац и чупали им зубе“, присећа се тортуре Ковачевић.

По завршетку рата заједно са супругом Неџадом Башићем, такође осумњиченим за ратне злочине на подручју Дервенте, Азра је нестала. Босанскохерцеговачко правосуђе годинама је покушало да је лоцира, као и породицу хладнокрвно закланог Благоја Ђураша. Почетком 2004. ФБИ јој је ушао у траг на подручју Њујорка, али је успела им умакне и годинама је мирно живела у Стентону, више од осам хиљада километара удаљена од призора својих чудовишних злочина.

Луси Ломан новинарима је испричала да Азра никад није крила своју ратну прошлост и да им је отворено говорила о убиствима које је починила.

„Рекла је да јој је било тешко само када је убила првог човека, јер га је гледала у очи. Испричала нам је да је то била ситуација “убиј или буди убијен” и да јој је после тог убиства било мука, али да је после ишло лако“ рекла је Луси Ломан новинарима угледног америчког дневника Њујорк тајмс. Америчкој породици чак је поверила да је једном српском војнику ножем одсекла пенис, и да је за то имала врло добар разлог.

Када је 2011. ФБИ дошао по Азру, коју су лоцирали и ухапсили под оптужбом за имиграцијску превару, јер је властима дала нетачне податке о суделовању у рату у Босни, Ломанови су се шокирали.

Према једној верзији, Башићева је рођена 22. јуна 1959. године у Ријеци у Хрватској као Азра Алешевић, а према другој у Котарском код Добоја. Током рата, 1994. године, удала се за Неџада Башића. Кријући идентитет претходних година, користила је девојачка и венчана презимена, као и имена Азра Ковачевић и Изабела Башић.

Седињене Америчке Државе одлучиле су, пет година касније, да изруче Азру БиХ.

„Та жена је починила злочине које нормалан људски ум не може ни да замислити. Свака казна која јој се изрекне биће мала у односу на оно што је радила и како се понашала према немоћним људима“ испричао је новинарима Драго Кнежевић, председник Удружења српских логораша и ратних заробљеника Дервенте.

Д.С.

ПОВЕЗАНЕ ОБЈАВЕВИШЕ ОД АУТОРА