Јесте ли приметили да је у Србији све више кукумаваца? То су вам они који не раде ништа друго осим што кукају и осим што се жале. Они којима су увек и за све криви други, а нарочито држава.
Они који су на речима најбољи стручњаци – бољи су председници од председника, бољи су министри од министара, бољи су селектори од селектора – али никада у свом животу нису урадили ништа конкретније и ништа продуктивније од кукања и жаљења.
Тим кукумавцима баш ништа не ваља – ни школство, ни здравство, ни путеви, ни власт, ни опозиција, ни медији, ни новинари… – они ама баш никада и ничим нису задовољни и ни по коју цену не би похвалили било шта што има везе са Србима и Србијом. Јер кукумавцима је национална аутодеструкција део генетског кода, они су заправо патолошки мазохисти који доживљавају оргазмично задовољство увек онда када унижавају себе и своје, док истовремено прекомерно хвале све друге, па и оне најцрње српске непријатеље.
Кукумаваца, заправо, и нема много. Њихов број се у српском народу мери процентом који на изборима добија онај згрчени Саша Прангија Јанковић, дакле 2-3 одсто, нипошто више. Али, кукумавци су јако гласни и добро распоређени, поготово у медијима и опозиционим странкама.
Елем, скоро свако јутро у колима док ситну децу развозим по школама на једном националном радију слушам двоје кукумаваца (и ја сам помало мазохиста, признајем). Њих двоје су ми и дали идеју за овај текст. Она је разведена госпођа у одмаклим педесетим и осим што води радијски јутарњи програм зарађује и тако што на телевизији рекламира детерџент за судове неприродно се церећи у камеру са два броја већим порцеланским зубима; а он је некад уважени и цењени ТВ критичар који своју суштину кукумавца покушава да прикрије лоше одглумљеним цинизмом.
Ко, дакле, редовно слуша двоје кукумаваца на националном радију ризикује да у најбољем случају оболи од тешке депресије, а неки лабилнији би, богме, могли доћи и на суицидне идеје. Јер, како, зашто и чему живети у земљи у којој ништа не ваља, у којој је све најскупље, у којој је све најгоре и најцрње, у којој су баш сви на функцији већој од портира преваранти и лопови?!
Двоје радијских кукумаваца јесу, наравно, само ситан, мали пример. И нису они проблем. Проблем је што је РТС пун тих и таквих ликова. Проблем је што огромну већину електронских медија контролишу кукумавци, што је сваки боговетни недељник, сем једног, уређен на принципу патолошког кукумављења. Проблем је, да ли ме пратите, то што су кукумавци данас и овде гласнији и на јавној сцени присутнији него икада.
Мислите о томе. Урадите нешто добро за себе и своју породицу. Не кукајте. Не жалите се. Учите. Радите. Победите.
Драган Ј .Вучићевић
Извор: informer.rs