Војни музеј на Калемегдану ове године би требало да из надлежности Министарства одбране пређе у надлежност Града Београда. Измештање војног објекта под капу цивилних органа власти предуслов је за то да Београдска тврђава обнови захтев за упис на листу Светске културне баштине Унеско.
Истовремено са овим, разматра се и прелазак Музеја ваздухопловства у Сурчину под капу Града Београда. Овим потезом била би омогућена обнова и стабилно финансирање ове установе, која се пре више деценија нашла на „ничијој земљи надлежности“ – између Министарства одбране и неколико цивилних предузећа и установа.
– Правна природа музеја на Калемегдану годинама је била препрека да се ова целина нађе на Унесковој листи – наводе у врху градске власти. – Војни музеј је под пуним ингеренцијама Министарства одбране и Војске Србије. Унескова пракса је да не гарантује заштиту објеката и целина уколико се на њима налазе војни објекти. Променом надлежности били би испуњени сви услови да Калемегдан и формално постане део светске културне баштине.
У врху београдске власти указују и да се ова промена неће одразити на рад калемегданског музеја, нити на структуру запослених. Сви кустоси и остало особље остаће и даље на својим радним местима. Готово једина промена тицаће се избора првог човека – уместо министра одбране постављаће га Скупштина града.
За Музеј ваздухопловства у Сурчину овај потез могао би да означи крај дугогодишњег правног лутања и практичног пропадања. Запослени у овој установи поздрављају иницијативу и истичу да би могли да дају велики допринос културној и туристичкој понуди Београда.
– Проблеми се гомилају годинама – од подељене надлежности, неспособних управа па до пропадања зграде и угрожености експоната од којих су многи светски раритети – објашњава члан Управног одбора Музеја Александар Коло. – Музеју је за редован рад потребна јасна надлежност и примена прописа. То би омогућило и веће захвате на обнови и уређењу наше установе која је у светским музеолошким и грађевинским стандардима – прави драгуљ.
Музеј у Сурчину годинама је био суочен са подељеном надлежношћу – војном и цивилном. Корак ка излазу из ове ситуације направљен је 2017. године, када је Министарство одбране са представницима оснивача (компанија „Ер Србија“, Аеродром „Никола Тесла“, панчевачка „Утва“, трстеничка „Прва петолетка“, земунски „Телеоптик-жироскопи“…) закључило уговор о преносу оснивачких права и обавеза Музеја на републички ниво. Овај потез, међутим, Музеј до данас није извео на правну чистину, а то и даље држи под блокадом обнову његове угрожене зграде и околине.
ДРАГОЦЕНА ЗБИРКА
Сурчински Музеј ваздухопловства чува прворазредну баштину светске авијације. У његовом изложбеном простору и депоима између осталих предмета чувају се и делови ретког „локида П-38 лајтинг“, раритетни авион „фијат Г-50“ – први италијански метални авион из састава НДХ. У музејским збиркама су и немачки ловци „фоке вулф“ и „јункерс“, совјетски бомбардер „петљаков“, послератни двомоторни ловац „икарус“, путнички ДЦ-3…
ЕКСПОНАТИ У РАТУ
Прелазак у цивилну надлежност оба музеја скинуо би их са списка војних објеката и легитимних ратних циљева.
– Током бомбардовања 1999. године страховали смо за експонате. Преко крова смо зато разапели и велики платнени банер са натписом Museum. По правилима ратовања свака установа којом управља војска може да се прогласи легитимним циљем оружаног дејства. Прелазак под капу Града искључује ову могућност и повећава сигурност баштине која се у њима чува – објашњава Александар Коло из Музеја ваздухопловства.
Р. Драговић
