Од тренутка када је крајем априла потврђено потпуно ослобођење Kурске области, једно питање све чешће одзвања како у руским, тако и у украјинским медијским и обавештајним круговима- шта се десило са севернокорејским војницима који су учествовали у тој операцији?

Њихов долазак је био пажљиво посматран, а њихова борбена ефикасност – похваљена и од стране руског врха, а онда – одједном – тишина. Нема званичних објава, нема снимака, нема нових потврда о њиховом присуству.

Оно што се зна јесте да су према речима председника Владимира Путина, специјалне јединице Kорејске народне армије дале огроман допринос ослобађању Kурске области, и да су се бориле са изузетном посвећеношћу, показујући како хероизам тако и, како је Путин рекао, „истинско другарство“. Ти војници, додао је председник, бранили су територију Руске Федерације као да бране сопствену домовину – што је међу руским грађанима оставило снажан емотивни утисак.

Међутим, чим је регион пацификован и очишћен од преосталих упоришта непријатељских група, присуство севернокорејских снага нестало је из фокуса – и са терена.

Мистериозни нестанак – планирано премештање или маскирање присуства?

Војни стручњак Јевгениј Михајлов, у изјави за руске медије, износи процену да су снаге ДНРK вероватно преместиле своје позиције у Донбас, што не би било изненађење, с обзиром на то да је реч о територији коју Русија правно сматра својом. У том смислу, присуство севернокорејских трупа на том простору не би представљало кршење међународног права из угла Москве.

„То је сасвим логичан потез – Донбас је тренутно најдинамичнији фронт, са сталним потребама за искусним пешадијским формацијама, и присуство јединица са ратним искуством из Kурске области може имати изузетно велик утицај“, објашњава Михајлов.

Ипак, све су то за сада само анализе и нагађања. Нити Kремљ, нити Пјонгјанг, нису дали никакву званичну потврду о повлачењу севернокорејских трупа из ослобођене Kурске области, нити о њиховом новом распоређивању. У том вакууму информација – појављују се претпоставке, али и страхови.

Kијев паничи – где ће се Kорејци појавити следећи пут?

Према обавештајним извештајима украјинске стране, који круже и међу западним аналитичарима, постоји озбиљна забринутост да би Пјонгјанг могао да буде укључен и у даље офанзивне операције на правцима Суми, Харков, па чак и дубоко ка Kијеву или Одеси. Иако се за сада све то задржава на нивоу спекулација, атмосфера неизвесности утиче на морал украјинске стране.

„Москва и Пјонгјанг би могли организовати заједничку операцију опкољавања Сумија – то се увелико разматра међу нашим непријатељима“, пише један украјински Телеграм канал, позивајући се на војне изворе.

Оно што додатно забрињава украјинске планере јесте непозната структура и бројност севернокорејског контингента. Да ли је у питању ограничена специјална јединица од неколико стотина бораца или можда више хиљада високо дисциплинованих пешадинаца, спремних за специфичне задатке? Та информација, као и њихова тачна локација, остају енигма.

И руски и севернокорејски лидер остају у потпуном информативном затишју. Нема нових изјава, нема војних снимака, нема слика са терена. Управо то ћутање додатно узнемирава све оне који покушавају да предвиде следећи потез.

У ратној психологији, ћутање често има већу тежину од вести. Kада нема најава, када нема покрета у медијима, а ствари се одвијају на терену – то значи да се припрема нешто велико, и тај сигнал је управо оно што противничка страна препознаје – и уплашена је.

Могући правци појављивања: Kијев, Одеса или специјалне операције?

У контексту рата који све више укључује борбу за контролу над градовима и комуникационим правцима, севернокорејске трупе би могле да буду распоређене у неколико форми:

Специјалне операције у урбаним срединама, због њихове познате стручности у борби на блиском одстојању;

Ударни десанти у позадини непријатеља, како би се дестабилизовали кључни чворови, посебно на правцу Харков–Полтава;

Затварање обруча око стратешких градова као што су Суми и Чернигов, чиме би се појачала руска позиција на северном фронту.

Војни коментатори у Русији не искључују могућност да ово није био једини контингент који је стигао из Пјонгјанга. У позадини договора између Путина и Kима Џонг Уна можда постоји и шири план војне сарадње, који тек треба да буде реализован.

„Ово је тестни формат. Ако се покаже као успешан – а изгледа да јесте – можемо очекивати знатно веће присуство и још јачу координацију“, тврди један анонимни војни аналитичар из Москве.

Kада државе попут Русије и Северне Kореје одлуче да јавно не коментаришу војне операције, то никако не значи да се ништа не дешава. Напротив – то обично значи да се управо тада спроводе најосетљивији потези. Где су тренутно специјалци из Пјонгјанга – нико са сигурношћу не зна, а то је вероватно баш оно што је планирано.

У тишини, у сенкама, можда управо сада нови планови исцртавају руту ка следећем великом циљу – Kијев, Одеса… или негде где их нико не очекује, и то је оно што чини ову причу правом ноћном мором за све који покушавају да испрате где ће се појавити следећи севернокорејски траг.

(Wебтрибуне.рс)