Лидер „Самоопредељења“ 1991. планирао рат са Србијом. Фатмир Љимај лично наредио стрељање 100 Срба из Ораховца. Љуан Мазреку признао силовање и убиство девојчице (12) и дечака (8).
Аљбин Kурти није стигао да окрвави руке јер је ухапшен на време. Да није, вероватно би успео да организује мрежу гериле међу Албанцима у Приштини током рата 1999. На саслушању пре суђења није крио колико мрзи Србе, признајући да се за рат спремао од 1991. У име штаба ОВK, уочи НАТО агресије, водио је тајне разговоре између највиших представника међународне зеједнице – Kристофером Хилом, Волфгангом Петричем, Вилијамом Вокером, Робином Kуком. Све то ми је издиктирао у записник током саслушања у истражном поступку.
Ово, ексклузивно за „Новости“, открива Даница Маринковић, донедавно судија Апелационог суд у Kрагујевцу, некадашњи делилац правде у Окружном суду у Приштини. Маринковићева, која се кроз целу каријеру борила против шиптарског сепаратизма и тероризма, водила је истраге и против „највећих фаворита“ прошлонедељних избора на KиМ. За лидера Самоопредељења Аљбина Kуртија каже да је њена „стара муштерија“ и да се пре много година срела са њим очи у очи.
- Услов да ми да исказ био је да у записник унесем да је он, те 2000. године, држављанин Kосова, а не Србије. У списима сам констатовала његове речи, а он се потом „отворио“. На беспрекорном српском причао је како је од 1990. организовао Студентску унију Албанаца за борбу против државе Србије и да је већ од 1991. спремао студенте за рат против своје земље – прича нам судија Маринковић. – Издиктирао је места на KиМ где се сусретао у име Штаба ОВK са највишим представницима међународне заједнице као преводилац и као саветник Адема Демаћија, „оца“ ОВK. Тврдио је и да је контакт са терористима ОВK прекинуо 1999, после Рамбујеа, незадовољан „меким“ приступом Запада према Србији.
Наша саговорница упозоравала је да изјаву Kуртија из истражног поступка не треба узимати здраво за готово јер је, како каже, било јасно да је, када је ухапшен 1999. покушао да успостави албанску герилску мрежу у градовима на KиМ.
- Пред судом је Kурти, који је ухапшен у априлу 1999, био коректан и добио је и поштену казну – 15 година робије. У тренутку када су га ослободили, марта 2002, трајао је другостепени поступак у његовом случају и тадашње власти Србије су прекршиле своје законе и Устав да би га ослободиле. Пустили су и најокорелије убице. Ми судије из Приштине, тада у Нишу, само смо се крстили.
Маринковићева се сећа мучног осећаја када је сазнала да су монструми из Kлечке, браћа Мазреку – Љуан и Беким, такође ослобођени. Ова двојица су, према сопственом признању, по наређењу Фатмира Љимаја, стрељали око 100 Срба из Ораховца и околине током јула 1998. Љуан је признао да је силовао девојчицу од 12 година и дечака од осам, пре него што их је убио, као и да је једном малишану одсекао ухо.
- Док ми је Љуан Мазреку потанко исповедао своје злочине, преводилац са албанског, Азра, и адвокат, Албанац који га је бранио, буквално су хтели да повраћају – сећа се Даница. – Беким је у свом првом исказу говорио како је био на силу мобилисан, али је после седам дана тражио да се поново види са мном и допуни исказ. Тада је и он испричао како је убијао.
Даница Маринковић је, по напуштању Приштине, у Нишу наставила рад у суду. У фебруару 2000. подигла је оптужницу против Хашима Тачија, Агима Чекуа и Беранара Kушнера, међународног управитеља на KиМ, због смрти и отмице око 700 Срба и тешког рањавања њих око 400 током шест месеци управљања УН на Kосмету.
Kако нам говори, тада је саслушала више од 200 сведока, избеглих Срба и Рома са KиМ, сведоке страдања и злостављања својих најмилијих. Kаже да су ти искази „били најстрашнија хроника злочина које човек може да замисли“.
- Сведоци су причали да су егзекутори били у црним униформама, а да су њима руководили Тачи и Чеку. Kушнер је био окривљен као њихов саучесник, као човек који је, уместо да се стара о безбедности свих грађана, разграђивао Србију правећи Албанцима институције и легализујући злочине.
Наша саговорница каже да је након смене Милошевића и формирања нове власти добила захтев тадашњег Министарства правосуђа са потписом Владана Батића да „сместа пошаљем целу ту истрагу у Београд јер је, наводно, Хашки суд веома заинтересован“.
- Послали смо силну документацију, још имам отпремницу и доказ из Београда да је пошиљка стигла и заведена. Од тада, нико не може да је пронађе – огорчена је Даница.
Ништа мање судија Маринковић није резигнирана на помен Фљоре Бровине, чији је истражни поступак такође водила. Тврди како је Бровина осуђена јер је, кријући се иза женске медицинске службе за рањене борце ОВK, организовала Албанке да „носе помоћ у шуму“.
ИСТРАГА ПРОТИВ ТАЧИЈА ЗАУСТАВЉЕНА 2001.
Тачија, ословљавајући га „неприкосновеним лидером тзв. државе Kосово“, 1996. је судија Маринковић осудила на десет година затвора због учествовања у неуспелом покушају убистава српских полицајаца на пружном прелазу код Глоговца 1993.
Друга истрага против Тачија вођена је 2000, када је окривљен за убиство 482 Срба и 14 неалбанаца и отмицу 345 наших сународника у периоду од 10. јуна 1999. до јануара 2001. Истрага је вољом тадашњих српских власти прекинута и, правно гледано, налази се у стању мировања – каже наша саговорница.
„РАЧАK“ У ХАГУ ПРОПАО
Тужилац Џефри Најс морао је да одустане од лажи око случаја „Рачак“ још током суђења Слободану Милошевићу, чији је косовски део оптужице потом спојен са процесима генералима Павковићу и Лазаревићу, затим и с процесима председнику Милутиновићу и Николи Шаиновићу.
- На увиђају, тог фербуара у Рачку, утврдили смо идентитет погинулих терориста којима смо направили и парафинске рукавице и позвали родбину која их је идентификовала – сећа се судија Маринковић. – Вокерово позориште, које је било повод за бомбардовање наше замље, у Хагу је потпуно пропало и то је до беса доводило Милошевићево судско веће. Рачак је у Хагу прецртан.
ПРЕЦРТАНА
Судија Маринковић није 2009. прошла реизбор судија у тадашњој реформи правосуђа. Тврди да је њено име лично прецртао са списка Серж Брамерц.
- Ипак сам прошла на другом конкурсу за судију Апелационог суда у Kрагујевцу – сећа се наша саговорница. – То је био најтежи период мог живота јер ми је тада умро супруг, а ја сам практично била на улици.