НАТО жели Македонију у групи европских земаља постројених против оних које Вашингтон перципира као непријатеље. Међутим, стари спор између те балканске државе и суседне Грчке прети плану за даље ширење ка руским границама. Не ради се само о томе што Македонију називају Македонијом.
Са свим тим такозваним „лажним вестима“ које муте информативне воде, просечном грађанину је ових дана тешко да разуме геополитику. Једини сигуран излаз из ситуације је коришћење обрнуте психологије. Поређењем и истицањем кључних интереса, на пример, медија попут Вашингтон поста технократе и олигарха Џефа Безоса и других канала, свако може да допре до закулисне истине. Ево доброг примера на шта мислим.
МЕДИЈИ И КРЕИРАЊЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ
Ова прича Вашингтон поста о македонском питању говори о конференцији за новинаре генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга и македонског премијера Зорана Заева током њиховог прошлонедељног састанка у згради владе у Скопљу. Састанак на коме је наводно шеф НАТО „наредио“ македонском шефу да реши питање имена, описује слика испод наслова. У овој верзији текст и контекст АП-а су коришћени на старомодан начин, али слика АП-а у Вашингтон посту преноси поруку америчкој публици.
На слици у Вашингтон посту (слика испод) Столтенберг је приказан на позицији моћи, како готово наређује македонском премијеру шта да ради. За разлику од тога, овај пропагандни извештај који је објавио Радио слободна Европа (Radio Free Europe/Radio Liberty) за европску публику користе практично исте текстове, али слика приказује Столтенберга у типичном мушком загрљају (слика изнад) са Заевим. Разлика је у томе да се америчка публика храни поруком снаге НАТО-а, док Источна Европа добија пријатељску слику. Постоји још таквих примера.
Ројтерсова публика у Америци добија слику Столтенберга који гестикулира попут нацистичког диктатора са насловом „Македонији је речено да реши спор са Грчком и спроведе реформе како би се придружила НАТО-у, са нагласком на реч „речено“ као на команди. Са друге стране, у огранку Њујорк тајмса у Грчкој, Екатимеринију, премијер Заев је у за грчку публику приказан као неко ко се правда.
У другом делу саосећајна грчка публика је наведена да поверује да НАТО стоји на грчкој страни тиме што Македонију назива Бившом Југословенском Републиком Македонијом. Наговештај је суптилан за оне који не познају PR НАТО-а и Вашингтона, али вас као медијски аналитичар уверавам да ту нема случајности. Наслов одаје наговештај – „Шеф НАТО: Нема плана Б за БЈРМ.“
У Србији, најближем руском пријатељу у региону, видимо НАТО и Столтенберга приказане на великој слици у магазину InSerbia, уз наслов „Место БЈР Македоније је у НАТО-у, поручио je шеф НАТО-a“ и текст у којем се, за Србе који говоре енглески, истиче корелација између чланства у Европској унији и НАТО савезу. У међувремену, на порталу European Western Balkans, регионалном порталу за вести које се тичу ЕУ, шеф НАТО-а је цитиран како обећава нешто што НАТО никада не може да испуни: „Ми желимо да видимо вашу земљу као срце демократског и просперитетног региона. Премијеру, ми желимо да вас подржимо.“
Наравно, ово папагајско медијско понављање НАТО догме „ми желимо да ви успете“ говори нам да је бесомучна пропаганда и даље јака. Али моја поента се односи на закулисну истину. Још 2010. године, када конфликт Вашингтона и Москве није био до те мере отворен, балкански сервис Радија слободна Европа је извештавао о нади Македоније да ће бити укључена у пројекат изградње гасовода Јужни ток, којим би руски природни гас био транспортован преко Црног Мора и Бугарске, одакле би наставио до Италије и Аустрије. Интересантно је што на овом пропагандном медију налазимо најтранспарентнију индицију за решавање кључног интереса НАТО-а и увођења Македоније у Савез.
Према овој причи, Запад је промовисао изградњу гасовода Набуко од Турске до Западне Европе, уместо гасовода Јужни ток иза кога стоји Русија. А македонска улога у ланцу земаља дуж поменуте руте је постала јасна ако знамо да су Бугарска, Србија, Мађарска и Грчка већ формално пристале да учествују у пројекту, који је требало да буде завршен 2015, али је блокиран од стране западних стратега.
ГЕОГРАФИЈА НИКАД НЕ ЛАЖЕ
Ја сам географ и бивши професор географије, али већина људи није толико очарана мапама. Како год, свако може да погледа мапу Европе и отркије најисплативије и најекономичније руте за доставу природног гаса из Русије, или чак Ирана, у Европу.
Украјина је као транзитна земља већ изгубљена услед онога што називам „НАТО болест“, а Македонија је постала критично важна за ефикасне испоруке Италији. Црна Гора је већ увучена у НАТО, директном линијом која ће проћи кроз Македонију и која је за Русију изгубљена. Међутим, када је у питању чланство Македоније у Савезу, не ради се само о блокирању гасовода, већ и о удаљавању Грчке од НАТО-а, баш као и Турске.
НАТО и Вашингтон сада разматрају одбрану и покушавају да ојачају тврђаву Европу (извињавам се због коришћења Хитлеровог појма). Са стратешке тачке гледишта, ако Грчка иступи из те групе земаља, онда Албанија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска и Словенија морају да формирају неку врсту НАТО линије фронта. То је пре свега енергетско, али и питање од политичког и војног значаја. На крају, то је био један од главних разлога за разарање Југославије. Ко може да заборави операцију „Намерна сила“ и уништење Југославије од стране НАТО, САД-а и УН? Цитираћу Спутњик:
„Дана 30. августа 1995. године тадашњи генерални секретар НАТО Вили Клас објавио је почетак операције Намерна сила, ваздушне кампање усмерене на снаге босанских Срба. У првој борбеној операцији у историји НАТО-а ваздушни удари су поставили позорницу за коначну смрт Југославије, успостављајући звезду водиљу за уништење коју је овај војни савез од тада следио.“
Није ми намера да поново износим своја филозофска разматрања о томе шта би било да је Југославија остала нетакнута. Ово износим како бих показао да се геополитика Вашингтона и његових сатрапа никада није мењала. Мисија од критичне важности у Македонији је део исте стратегије као и свака друга интервенција. Југославија, Кавказ, Ирак, Авганистан, Арапско пролеће – нема изузетака.
Америчка хегемонија се одржава на оружју и преусмеравању енергије и профита, као и увек. Ипак, медијске преваре морају да буду комплексније, ефективније и прерађене од стране PR чаробњака који чувају либерални поредак. Тако Вашингтон пост, Ројтерс, европске испоставе „машинерије“, па чак и међународне новинске агенције, прилагођавају поруке.
Амбасадори преносе вољу западних олигарха, а америчка војна машинерија се интегрише са тимом за новац и утицај. Ако мене питате, Македонија нема шансе. Русији није неопходан ослонац, па је будућност борбе бивше југословенске покрајине у томе да пољуби НАТО чизму или да једноставно нестане. Све остало се тиче националне перспективе Грчке, Македоније и ширег балканског простора. Шарене лаже, изнова и изнова.
Фил Батлер – политички аналитичар и истраживач, политиколог и експерт за Источну Европу. Аутор је бестселера „Путинови преторијанци“ и других књига.
Превео Иван Ристић
Извор: standard.rs / journal-neo.org
