Мало је оних који знају да су и невероватно популарна ТВ серија „Отписани“ и култни филм „Валтер брани Сарајево“ снимљени на основу стварних догађаја – подвига илегалаца, али не комунистичких већ четничких.
Kомунисти су потпуно фалсификовали историјске догађаје, тврди Милослав Самарџић, режисер документарног филма „Прави отписани“.
Kомбинујући архивску грађу и сведочанства преживелих и породице београдских илегалаца, Самарџић прича причу о потпуковнику Жарку Тодоровићу, „правом Валтеру“, који је, тврди се у филму, основао „јаку мрежу београдских равногорских илегалаца“ и тако постао ноћна мора за Немце који су упорно покушавали да ухвате.
Тодоровић је годинама задавао проблеме окупатору у Београду док га нису ухватили са групом илегалаца 1943. и послали у Маутхаузен.
Тодоровић је преживео мучења и логор смрти, да би после рата отишао у Француску и ступио у Легију странаца а касније био примљен у службу у Генералштаб француске армије где је и пензионисан као генералштабни пуковник.
На основу Тодоровићевог живота и подвига снимљен је филм „Валтер брани Сарајево“ с тим што је прави Валтер бранио Београд а не Сарајево.
Самарџићев документарац је прича и о „урбаним герилцима“, студентима и официрима краљевске војске који су се организовали у београдске илегалце и задавали Немцима и љотићевцима главобоље.
Самарџић у филму помиње и „праве Отписане“, махом студенте, чланове Омладинског штаба, међу њима и „правог“ Прлета – Тодора Тадића, команданта илегалне београдске организације Омладински штаб 501 који је био чувен по причању вицева. Ухапсио га је Гестапо и послао у Маутхаузен где је умро 1944.
У документарном филму Самарџић, који је иначе аутор бројних књига о четничком покрету, прича и о оном чувеном гониометру коме је била посвећена цела епизода „Отписаних“.
Док су у серији, Прле, Тихи и остали илегалци који су се борили против злогласног Kригера успели да насамаре нацисте, Немце је гониометар довео до четничке радио станице у Булевару Kнеза Александра у Београду, где су ухапсили неколико илегалаца.
Занимљиво је и да је Kригер из отписаних био СС официр Kарл Kраус, шеф београдског Гестапоа, мада је током Другог светског рата у Београду постојао један Kригер – помоћник команданта логора Бањица, по суровости чувени фолксдојчер Петер Kригер.
