“Одбраном управља Борис Тадић, манекен, члан масонске ложе Атлантски савез, о којој сам вам писао. Тадићу налоге даје Монтгомери, и по једном таквом налогу примио је Г-17 плус на састанак, што је изазвало револт и у ДС и сукоб са Живковићем. Сензационално је, и то би Српска радикална странка или Николић, јавно требало да питају Бориса Тадића шта, као министар одбране, може да каже о томе што му је саветник за безбедност у кабинету, чије трошкове плаћа овај народ, студент Вук Јеремић, његов друг који студира у Америци и који је на свим путовањима са њим (мали са наочарима и подшишан до главе).
Човек који није служио војску, побегао од служења, и за којим је војска трагала, па му је Борис то средио. Иначе, тог истог Јеремића пре две године увалио је Ђинђићу у кабинет као стручњака за телекомуникације, док је Борис био у ПТТ, али га је, после сазнања да ради за енглеску обавештајну службу и да преноси податке са Ђинђићевих састанака, Ђинђић избацио.
Та афера заташкана је због Тадића, али му то Зоран није никад опростио. Марта ове године одлучио је да Тадића пошаље у Кину за амбасадора, али Ђинђићева смрт је то зауставила и Тадићу донела место у војсци, а он страног шпијуна и дезертера доводи у кабинет и води на састанке, показује му државне тајне. Пошто Јеремић живи у Америци, сваки пут му авионске карте плаћа Савезна влада (лети првом класом, цена карте 12.000 евра).
Он је задужен за послове које наша војска (СДПР, чији је сада Борис председник), склапа са Израелом преко фирми свога оца Мишка Јеремића (после 5. октобра био директор “Југопетрола”, кад је упао кризни штаб, сменио Томића и поставио Јеремића, Тадић је, нормално, био у кризном штабу). Дезертер и бегунац од војске и страни плаћеник доводи се у кабинет Министарства одбране да наређује генералима и склапа послове наше војне индустрије, а да га сви грађани ове државе за то још и плаћају.”
Др Војислав Шешељ – “Лауфер ме није заборавио”, стр. 5-6
