Шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову – који је данас наступио пред Саветом Федерације (горњим домом националног парламента) – један од сенатора поставио је два питања: „У Македонији је фактички почела нова обојена револуција. По украјинском сценарију, само што је у почетној фази. Није ли дошло време за активније супротстављање обојеним револуцијама у Европи? Зар не би баш у почетним фазама таквих државних преврата требало укључивати међународне механизме попут ОЕБС-а и Савета безбедности УН да обојене револуције не би постале уобичајена пракса смене државне власти?“.
Лавров је одговорио подробно. Његов одговор преносимо у целини:
Потпуно сам са вама сагласан. Нас све то веома забрињава. Македонски догађаји се прилично грубо усмеравају извана.
У току су покушаји да се влада Николе Груевског оптужи за некомпетентност и за то да не извршава своје обавезе пред становништвом, а приписује му се и много шта друго. Али, иза свега тога је жеља да се на њега утиче због одбијања да се прикључи санкцијама против Русије.
Ми поуздано знамо да су такви притисци на њега вршени и у вез с тим што је у своје време подржао Јужни ток, активно рачунајући на тај гасовод у македонском интересу.
Сада он показује спремност за сарадњу поводом реализације других варијанти за испоруке енергената из Русије на југ Европе, укључујући Турски ток.
Веома је жалосно и опасно што се у достизање циља подривања владе Груевског покушава укључити албански фактор.
Пре више година тамо су биле оштре противречности међу Словенима и Албанцима. Тада је био закључен Охридски споразум који је повратио мир и сагласје.
Када смо ми потом – у контактима са Европском унијом – покретали питање права Руса и рускојезичних у Естонији и Летонији, питали смо их: „Зашто сте подржали Охридски споразум и дали Албанцима у Македонији прилично озбиљан обим права, а не можете да учините то исто за Русе у Естонији и Летонији?“. Одговор нисмо добили. Добро је ипак што је конфликт у Македонији био разрешен.
Сада су у току разговори да Македонију треба још више „федерализовати“, направити од ње „гипку федерацију“, можда и „конфедерацију“. Износе се чак и идеје да се она као вештачка држава раскомада – да се део да Бугарској, а део Албанији.
Без помињања Македоније, премијер Албаније је, у ширем оквиру, истурио паролу „Велике Албаније“. У Тирану путују лидери албанских партија у Македонији и тамо добијају инструкције.
Паралелно са тим, амерички амбасадор у Скопљу себи призива лидере македонских партија и опозиције.
Крајем априла је било организовано путовање (по Македонији) представника ОЕБС-а и низа западних земаља и ЕУ. Дошли су у Скопље, прогласили се за „ОЕБС мисију“ и при том износили неке рецепте и испостављали захтеве Груевском.
Да се таква самовоља не би понављала, замолили смо седиште ОЕБС-а, генералног секретара и председника ОЕБС – актуелног министра спољних послова Србије Дачића – да утврде шта се догђало и да нас обавесте како се тако нешто уопште могло догодити.
Имајући на уму број тих посредника самозванаца, јуче сам – иступивши у Комитету министара Савета Европе – предложио да генерални секретар СЕ, можда заједно са генералним секретаром ОЕБС-а, посети Скопље, да поразговара са свим актерима тамошњих процеса и да изнесе своје препоруке које би размотриле међувладине сктурктуре.
Ми све што се догађа схватамо веома озбиљно. Сматрам да сте у праву и да надаље треба деловати онако како сте рекли, а можда и оперативније, претицати догађаје и тражити да међународне организације упућују (у Македонију) независне експерте, представнике секретаријата који би онда реферисали о свему. Да би се одлуке доносиле колегијално и у легитимним структурама, а не испод тепиха.
