Сергеј Лавров је данас одржао традиционалну велику конференцију за штампу на којој је сумирао резултате деловања руске дипломатије у 2024. години. Упркос великом броју драматичних међународних тема, већ друго новинарско питање односило се на Србију. И питање и одговор Сергеја Лаврова преносимо у целини.

Питање: Председник Србије Александар Вучић у последње време даје изјаве које многи стручњаци тумаче као фактичко солидарисање са САД. Како се такве изјаве уопште уклапају у посебни карактер односа Русије и Србије?

Сергеј Лавров: Ми смо заинтересовани да наши односи са Србијом буду искључиво засновани на интересима српског и руског народа, на интересима наших држава. Они се поклапају у огромној већини питања. Ти односи су богати конкретним споразумима и пројектима, укључујући и у сфери енергетике, које су одобрили шефови држава, на нивоу влада и компанија. Постоји и заједничка производња, ту спада и корпорација „Нафтна индустрија Србије“. Уговор о оснивању ове корпорације предвиђа да она ни под којим условима неће бити предмет национализације. У америчкој политици, демократе имају такав обичај – да на крају напакосте следећој администрацији, као што је урадио Обама три недеље пре инаугурације Трампа у његовом првом мандату, када је протерао 120 руских службеника (заједно са члановима породица) и украо путем заплене (и даље нас тамо не пуштају) два објекта непрокосновених дипломатских непокретности. То нас је принудило да одговоримо и, наравно, није учинило руско-америчку „тему“ нимало лакшом за нову Трампову администрацију.

На исти начин, сада желе да истовремено да напакосте и Србима и Трамповој администрацији. Дошао је неки заменик помоћника за енергетику, био на заједничкој конференцији за новинаре са председником Србије Вучићем и одржао лекцију захтевајући да у „Нафтној индустрији Србије” и у српској енергетици уопште не остане нимало руског капитала. У супротном, кажу, биће блокиране све могућности за приступ тржиштима српске робе. Било је то врло увредљиво понашање. Али то је „заштитни знак“ одлазеће америчке администрације.

Ако те већ нису изабрали, и твој тим Америку види на начин који није подржала већина Американаца, онда чисто етички, чак не само из политичке него из људске пристојности, „одседи“ негде та три месеца између избора и инаугурације и помири се са тим да народ жели другачију политику. Не, они ће обавезно „залупити врата“ и побринути се да свима узврате.

Да поновим да са Србијом имамо веома богату историју заједничке борбе против нацизма, за поштовање права народа на самоопредељење. Подржавамо једни друге у политичким стварима и у међународним организацијама. Наравно, видимо да Србији заврћу руке. Када председник Вучић годинама говори да неће скренути са курса уласка у Европску унију, и све те године у одговору чује да их тамо очекују, али за то прво морају да признају независност Косова. (односно српски народ и његовог председника позивају на самопонижење), и, друго, Срби, наравно, морају да се придруже свим санкцијама ЕУ против Руске Федерације. Истовремено са позивом на самопонижење, они захтевају да издате свог савезника. Председник Вучић је много пута рекао да је то неприхватљива политика коју Европљани покушавају да прогурају, а коју јавно подстичу САД.

Ситуација, чак и са правне тачке гледишта, захтева храбре одлуке. Кажу да имате уговор са неким који нас се не тиче, али се тиче наше жеље да казнимо вашег партнера. Додају да, кажу, извини, то ће и тебе окрзнути и много ће те болети.

На руководству Србије је да донесе одлуку. Потпредседник Владе Србије Александар Вулин, који је представљао Србију на самиту БРИКС у Казању, јасно је говорио на ову тему, па ћемо видети.

У контакту смо са српским пријатељима. Затражили смо хитне консултације. Надамо се да ћемо добити одговор у најскорије време.

[МИП РФ]