Разговори о нападима Украјине западним оружјем дубоко у територију Русије представљају игру с ватром која може да има озбиљне последице, упозорио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

„Разматра се могућност да се украјинској војсци дозволи да користи западне далекометне ракете за ударе дубоко у Русију. Таква игра ватром може да има озбиљне последице. Као што је рекао председник Путин, доносићемо одговарајуће одлуке полазећи од наше перцепције тих претњи које ствар Запад. Закључке извуците сами“, казао је Лавров у интервјуу за амерички часопис „Њузвик“.

Према његовим речима, „непријатељ тренутно нема планове везане за успостављање мира“.

„Владимир Зеленски није поништио свој указ којим се забрањују преговори с Москвом. Вашингтон и његови НАТО савезници пружају Кијеву политичку, финансијску и војну подршку за наставак сукоба“, подсетио је он.

Према његовим речима, Русија ће наставити са Специјалном војном операцијом док не елиминише претње које долазе од Украјине.

Он је подсетио да покровитељи Кијева, које представљају САД и друге земље НАТО-а , желе да нанесу „стратешки пораз“ Русији и указао на предлог за регулисање ситуације, који је руски председник Владимир Путин изнео средином јуна, на шта је Кијев одреаговао инвазијом на Курску област 6. августа.

„Под овим условима, немамо другог избора него да наставимо са СВО све док се не елиминишу претње које долазе из Украјине, чије руководство их без милости тера на покољ. За Русију је то заштита свог народа и виталних безбедносних интереса. За разлику од САД, где причају о неким ‘правилима’, ‘начину живота’, очигледно са мало разумевања где је Украјина и колики су улози у овом рату“, додао је Лавров.

Русија отворена за дипломатско решење кризе у Украјини

Русија је отворена за политичко и дипломатско решење кризе у Украјини, али мора да елиминише основне узроке кризе и требало би да се ради о окончању сукоба, а не о прекиду ватре, истакао је Лавров.

„Требало би да говоримо о окончању сукоба, а не о прекиду ватре. Запад мора да обустави испоруке оружја, а Кијев да прекине војне операције. Украјина мора да се врати неутралном, ванблоковском и ненуклеарном статусу, да заштити руски језик и да поштује права и слободе свих својих грађана“, објаснио је.

Према његовим речима, основа за нагодбу могли би да буду Истанбулски споразуми, потписани 29. марта 2022. године између делегација Русије и Украјине, који су предвиђали одбијање Кијева да се придружи НАТО-у и садржали гаранције безбедности Украјине уз признавање реалности која је постојала у то време „на терену“.

„Јасно је да се од тада, за више од две године, ова реалност значајно променила, укључујући и правно“, подсетио је Лавров.