Да ли ћете волети или нећете волети било коју особу па уједно и краља Александра Карађорђевића, са правом ће одлучити сваки појединац посебно ставећи на један тас све његове позитивне врлине и дела и исто тако на други његове негативне. Неоспорно је да је као и свака друга овоземљаска личност поседовала и једне и друге, само је питање личног суда којих је било више, а којих мање и у то не би требало нико да улази. Оно што је битно то је да се објективно сагледа свака од њих и да се искључе све лажи и неистине креиране како би из различитих интереса један тас више нагле ка доле у односу на онај други. Једна од таквих лажи је већ познати аргумент да је краљ Александар дословно дао дозволу ратним инвалидима и ветеранима да просе на улицама и тако „решио“ проблем њихове егзистенције.
Да су бројни ратни инвалиди и ветерани непосредно после великих ратова у једном моменту завршили на улици, није никаква тајна и о каквом год да се времену радило оправдања за то свакако да нема, али исто тако нема оправдања ни да се таква срамота ставља на плећа човека који са тим готово да нема никакве везе. Да се ради о стопроцентној неистини говори већ прва чињеница, а то је да краљ Александар у то време није ни био краљ већ регент који је био далеко од тога да може да доноси такве одлуке, шта више ни сам тадашњи монарх, краљ Петар Карађорђевић, није могао да сам одлучује о томе већ је ту одлуку донела Народна Скупштина и влада.
Оно што је истина то је да је део раних ветерана просио у времену од 1918. до 1920. Када је било све извесније да регент Александар преузима престо и када је његова реч почела све више да долази до изражаја, пар месеци пре званичног преузимања власти од оца, дошло је време и да се реши питање ратних ветарана. Тада се Александар више позабавио овом темом и сам видео својим очима срамотну ситуацију на улицама престонице. Прилично брзо након тога питање је решено, Краљ Петровим указом који је регент спровео у дело кроз аграрну реформу 1919. Подстицај аграрној реформи било је и обећање које је српска влада формално дала на Крфу 1917. године да ће сваки добровољац (пречанин) добити по завршетку рата 4 хектара уколико је борац и 2.5 хектара земље уколико је неборац. Тим е је сваки Србин добио пре свења своју земљу коју су му на силу одузели Аустро Угари и дали Хрватима у посед, такође су и ратни ветерани, инвалиди и њихове породице добили своје поседе, нарочито су из западних крајева населили северну Србију како су и настала места Александрово, Мишићево, Степановићево…
Захваљујући редакцији Погледи и народном музеју Краљева, Принцип вам ексклузивно приказује ову до сада необјављену фотографију, по њиховим сазнањима, на којој се налази српски сељак и војник са почетка 20. века
