Чим је непобитно, чињеницама и документима, доказано да је Драган Ђилас – сем што је лопов – и ноторни лажов, за кога ће надлежни органи, сигуран сам, тек утврдити на којим све још тајним рачунима, осим оних на Маурицијусу и у Швајцарској, крије новац опљачкан од грађана Србије – сви тзв. „независни, објективни, слободни и професионални медији“ (које већином финансира тај „успешни бизнисмен“, наравно новцем покрадених за време док је био функционер бившег режима) су отпочели, још једну у низу гебелсовских кампања против председника Србије Александра Вучића, али и чланова његове породице.
Тој бесрамној, лажљивој, вређалачкој и подлој кампањи се прикључио и бивши челник ФК ’’Партизан’’, „фини, смирени и искрени“, благоглагољиви универзитетски професор, Владимир Вулетић, који – гле чуда! – добија завидан медијски простор (наравно, управо на оним медијима које контролише и/или поседује већ помињани тајкун, лажов и политичар у покушају) да својим баљезгаријама, лажима и измишљеним конструкцијама покуша да скрене пажњу са Ђиласових тајних рачуна, али и са сопствених, по свему судећи нимало „финих“ тајни – почев од контаката са припадницима организованих криминалних група па до оних које су, за сада, на нивоу основа сумње, а тичу се педофилних, законом кажњивих, сексуалних склоности „угледног“ професора на Правном факултету.
Вулетићу не смета шта га Веља Невоља у телефонском разговору ословљава са – брате – нити што, онако братски присно, инсистира да се виде, не би ли, „часном и честитом“ универзитетском професору донео – оно (шта год то било, а сазнаће се и шта је било, и колико је било), као што му, изгледа, не смета ни то што поједини његови студенти говоре о неким његовим (назовимо их, за сад, чудним, иако би прави назив био – болесним) склоностима, па чак ни то што је, у време док је он био власт у Партизану, Беливукова група од службених просторија тог спортског друштва направила своју касарну и складиште оружја и дроге – али му, ето, „часном и честитом“, истини (али не и оној полиграфом провереној) склоном, напрасно смета што је син председника Вучића, пре пар година, радио у некој агенцији неко извесно време, као и што је Данило Вучић на прошлогодишњој слици из Бањалуке, приликом прославе Дана Републике Српске, „у друштву навијача Партизана“, како стоји потписано испод те слике – иако се на слици, за тим истим столом, види и Звездан Терзић, за кога се сасвим сигурно не може рећи да је навијач Партизана, као и неколицина других људи, за које се ни по чему не може закључити за кога навијају, али се са великим процентом извесности може рећи да их је за тим столом спојио протокол манифестације којој су сви присутвовали.
Наравно, опскурни порталчић, у власнику доказаног лажова Ђиласа, који је ово пренео, „угледном“ професору је дао прилично простора да ову своју фантазмагорију речито пласира, у нади да ће ова, најновија, лаж моћи да замагли чињенице у вези са тајним рачунима и тајне у вези са професоровим местом и улогом у криминалном клану Беливука. И оне неке друге, само профине, „слатке тајне“.
На њихову, и колективну и појединачну, жалост – уместо да тајно остане тајно – постало је више него очигледно и јавно, јасно свима, нарочито грађанима Србије, да је једно тајна та веза између свих њих, свих њих којима је животни мото постало оно – мрзимо Вучића – и да су, иначе посвађани, сујетама разједињени, неспособни и лењи, једино у томе сложни и спремни да прихвате и подрже, и медијски и на сваки други начин, сваког ко им се у тој мржњи прикључи, па тако и овог красноречивог, „часног и честитог“ универзитетског професора који се са Беливуком, да подсетимо на њихов телефонски разговор са којим је јавност била упозната – вербално братими и коме изјављује безрезервну и безобалну љубав, а овај му узвраћа и придодаје да ће му донети оно (шта год то било, а сазнаће се и шта је било, и колико је било), придодаје онако, „због малера“.
Зоран Ђорђевић
члан Председништва Српске напредне странке