У ЗВАНИЧНИМ круговима чак и најжешћих заговорника независности Косова, попут Берлина, све више увиђају да је признавање јужне српске покрајине као независне државе од стране пет чланица ЕУ засада немогућа мисија.
Чак и да некако „наговоре“ Грчку, Словачку и Румунију да „повуку ногу“ и направе заокрет у политици према КиМ, Шпанија и Кипар у овом тренутку остају непремостив бедем.
То је индиректно признао и немачки амбасадор у Приштини Јорн Роде, који је рекао да „не постоји гаранција да ће на крају дијалога пет земаља ЕУ које не признају независност Косова променити свој став“. Он није крио да се на ЕУ петорку врши притисак, али и додао да се „не могу доносити одлуке уместо других земаља“.
Роде тврди да је у мисији лобирања да се издејствује признавање европске квинте ангажован и специјални изасланик ЕУ за дијалог Мирослав Лајчак, иако је то што је баш њему додељен овакав задатак спорно по неколико основа. Пре свега, зато што је Брисел покровитељ „статусно неутралних преговора“, што је Лајчак као изасланик за дијалог директно нарушио ако се укључио у лобирање за заокруживање независности Косова. Ништа мање није важно и то што у ЕУ не постоји консензус око питања независности Косова, које признају 22 од 27 држава, а Словак би требало да заступа интересе свих.
ЛОПТА КУРТИЈУ
ДРЖАВНИ секретар у Министарству одбране Србије Немања Старовић поручио је јуче да би Београд, по питању европског предлога, сада требало да поступа мудро и пребаци лопту у двориште Приштине, тако што неће рећи „не“, већ ће остати за преговарачким столом.
– Наравно, не да треба прихватити оно што је неповољно за Србију, већ да искористимо чињеницу да је сазрела свест на Западу да је важно спровести оно што је договорено, а то је ЗСО.
Лајчак је, пак, званично изјавио да са државама ЕУ које нису признале Косово разговара како би прихватиле европски план о нормализацији односа, заснован на Шолц-Макроновом предлогу. У њему се, бар према незваничним информацијама које су доспеле у јавност, не помиње експлицитно признавање Косова од стране Србије, али се захтева да не спречавамо његов пријем у међународне организације, укључујући и УН.
Поменута Лајчакова изјава у колизији је с тврдњама европског шефа дипломатије Ђозепа Бореља, који је 12. децембра прошле године изјавио да је француско-немачки план сада „европски план за Косово“, јер је свих 27 чланица стало иза њега.
Међутим, да „паковање“ комплетне подршке ЕУ за независност Косова није готова ствар, било је јасно само неколико дана након Борељове изјаве, када је Министарство спољних послова Шпаније јасно рекло да не може да гласа за апликацију тзв. Косова за чланство у ЕУ јер га – не признаје. На досадашњем политичком курсу када је реч о КиМ чврсто остаје и Кипар, који и сам има територијалних спорова са Турском.
Ове земље, али и Румунија, Словачка, Грчка би се, уколико промене став о Косову, и саме нашле у проблему са својим територијалним интегритетом. Шпанија се бори са каталонским, али и баскијским сепаратизмом, Румуне тишти Земља Секеља, у Трансилванији, а и Словачка се сусретала са захтевима за аутономију мађарског становништва.
ГОРИ: ЗСО КЉУЧ ЗА НОРМАЛИЗАЦИЈУ
АМБАСАДОР Италије у Београду Лука Гори изјавио је да је један од кључних елемената нормализације односа Београда и Приштине имплементација споразума о ЗСО и да је важно да то буде урађено у најкраћем могућем року. Он је за Танјуг рекао да је у том смислу на столу европски предлог за нормализацију односа две стране.
– Веома ценимо приступ председника Александра Вучића. Наредних дана одвијаће се дебата у Србији у вези са будућношћу Косова. Важно је да сви заједно радимо, конструктивно, како би се стабилизовали односи Србије и Косова.
Прст се најчешће упире у Грчку, као најслабију карику која би прва могла да промени став о Косову, због економске зависности од ЕУ и безбедносних трзавица са Турском. Међутим, званичници из Атине упорно понављају да остају на истом курсу и да неће признати Косово, а то је последња учинила амбасадорка Грчке у Београду Марија Лавади, рекавши у среду да „не мењају позицију о КиМ“.
Курти, који чини све да не спроведе Бриселски споразум, поставио је немогући услов како би прихватио европски план и пратећи захтев да формира ЗСО – а то је да Косово признају поменутих пет земаља ЕУ.
Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић каже, за „Новости“, да се на Србију врши огроман притисак да се усагласи са европским планом, јер западни центри моћи рачунају да би тиме била олабављена позиција петорке ЕУ која не признаје Косово:
– Њима би тада било објашњено да је Косово „посебан случај“ који чак и Србија уважава и да се он не може поновити на територији ових земаља. Шпанија је засада најтврђи орах, а Грчка јесте слаба карика, али не сме да понуди алиби Турској за оно што је урадила Кипру тиме што ће признати Косово. С друге стране, мора да слуша и САД због сукоба који има са Анкаром.
Слободан Зечевић, из Института за европске студије, каже нам да, ако је тачно да Лајчак лобира да пет земаља призна Косово, онда су институције ЕУ изашле из преговарачког оквира који је статусно неутралан:
– Међутим, многе ствари су из корена промењене од интервенције Русије у Украјини, то је утицало и деформисало многе наредне догађаје и потезе. Институције ЕУ сада заступају ставове Француске и Немачке и лобирају да се прихвати њихов план. Свих пет земаља ЕУ имају дубоке мотиве зашто нису признале КиМ и грчевито се боре да се одупру притисцима, не само зато што имају пријатељски став према Србији него и своје унутрашње потребе за тим.