Освета јој се чинила као најбоље могуће решење за њено пољуљано психичко стање. Чак је и писала својој сестри: „Не могу да дишем, од толиког беса ми застаје дах!“.
Марија Октјабрскаја је име за које вероватно никад нисте чули, а ради се о великој хероини из Другог светског рата. Kад су нацисти убили совјетског младог официра 1941. године, нису могли да предвиде бес који је то убиство могло да изазове. После сазнања да су јој убили мужа, Марија Октјабрскаја је решила да живот посвети освети. Kао и многе друге жене у Совјетском савезу, Марија се након удаје за официра више занимала за војне послове.
Пре избијања Другог светског рата, била је активна у Војном савезу супруга, где је научила да користи оружје, пружа прву помоћ на фронту и вози војна возила. После избијања рата, немачке трупе су марширале Маријином домовином и она је пребегла у Сибир, а њен мужа је морао да остане да се бори, након чега је убрзо и убијен од стране нацистичких снага.
Октјабрскаја је тек после две године сазнала за смрт вољеног супруга. Била је тужна, узнемирена и веома љута. Освета јој се чинила као најбоље могуће решење за њено пољуљано психичко стање. Чак је и писала својој сестри: „Не могу да дишем, од толиког беса ми застаје дах!“.
Удовица је одлучила да крене у акцију и продала је све што је имала у том тренутку и одлучила да посвети живот Црвеној армији, која је одлучила да јој направи тенк. Она је писала лично Стаљину, за дозволу да вози и користи Т-34, војну „машину“ која би се звала „Борбена девојка“. Пошто јој је одобрено, Марија је провела три месеца на обуци, током које је научила да рукује возилом. Њене мушке колеге су биле веома скептичене по питању њеног војног умећа, али она је своју „Девојку“ ипак одвезла на борбене линије.
Већ после првог сукобљавања са нацистима њене колеге су престале да сумњају у Маријину способност ратовања. Током првог сукоба убијено је десетине нациста и уништено је доста анти-тенковских топова и пробијена је прва немачка борбена линија. Марија је после овога добила чин наредника. Бесна удовица се доказала и током ноћног препада 1943. године, кад су изрешетали њен тенк. Уместо да се склупча у свом кокпиту, Октјабрскаја је изашла напоље и ризиковала свој живот. Њена последња борба са нацистима десила се наредне године. Она је водила своју јединицу храбро у борбу. Непријатељска граната је експлодирала у њеној близини, и храбра Марија је била погођена шрапнелима и пала је у кому. Она је подлегла повредама, а пет месеци после њене храбре погибије постхумно јој је додељена награда Хероја Совјетског савеза.