Веровали или не хиландарски монаси сем мањих прехлада немају тежих болести.
– Братство манастира изузетно је здрава и витална популација. Томе доприноси и начин живота који воде, као и њихов начин исхране. Тамо нема дијабетеса, свега један монах има хипертензију и хипертиреозу које су под терапијом. У складу са начином живота који подразумева доста стајања, јављају се тегобе са проширеним венама и евентуално зглобовима. Један од најјачих утисака ми је мењање свести и начина размишљања током боравка тамо, мислим да свако након те посете буде бољи човек – прича др Иван Поповић који је дежурао на Хиландару седам дана.
Хиландарска амбуланта где је дежурао врхунски је опремљена, од ултразвука, преко офталмолошких уређаја до апотеке.
– Иако сам читавог живота верник, имао сам трему да ли ћу моћи да се уклопим. Али кад стигнете тамо, имате осећај као да сте ту већ провели сто година. Оно што ме је одушевило је њихов начин живота који као да се није вековима променио. Сазнање да и данас може тако да се живи ми је помогло у размишљању о животу и струци. Све је смирено, свако има своју улогу, без журбе се све стиже – каже др Поповић.
Убрзо после Поповићевог повратка, у ваљевску болницу је стигао и хиландарски игуман, архимандрит Методије, који је у болничком храму служио литургију.
– Особита част је што сам обишао болницу и испунио заповест Господа Исуса Христа коју је он дао у Јеванђељу. Он је рекао да када обиђемо неког болесника, онда он то прима као да смо самог њега обишли – рекао је он.
