На данашњи дан почео је Први балкански рат, у коме је Србија, супротно жељама Аустрогураске, муњвитим ударима удружених снага Грчке, Бугарске и српских земаља уз помоћ Русије, успела да изађе на море.
17. октобра 1912. – Србија je објавила рат Отоманској империји, а 18. октобра придружила се и Грчка, чиме је почео Први балкански рат. За непуних месец дана ослобођен је готово цео Балкан, а рат завршен примирјем 3. децембра. Мировни уговор, којим се Турска одрекла готово свих својих поседа у Европи, потписан је у Лондону 13. маја 1913. године.
Почетком 20. века несносно стање српскога живља у Старој Србији и Македонији све се већма погоршавало. Мешање европских сила у турске ствари (реорганизација управе у европској Турској, међународна жандармерија) остало је без резултата, Младотурски покрет не само што није раскрстио са феудалним империјалистичким идејама, већ је био носилац још опаснијег, чисто националног турског, режима. Анархија, која је водила истребљењу хришћанског живља у Турској, натерала је балканске државе, да се ставе у заштиту својих сународника. Сем тога, Србија је, да би добила економску независност и ослободила се несносног положаја, у који је стављена на Берлинском Конгресу, морала тражити излазак на море.
Интереси балканских краљевина били су општи и заједнички. Али су српско-бугарске диференције дуго ометале споразум. Међутим, основни услов за успешан рад против Турске био је претходан споразум, на првом месту Србије и Бугарске, па по том Грчке и Црне Горе. Русија и Француска биле су непосредно заинтересоване за стварање балканског савеза, који би био уперен против тројног савеза, односно Аустро-Угарске. Отуда је са знањем и потпором Русије склопљен између Србије и Бугарске споразум за акцију против Турске 29.2 1912, а на основу тога споразума потписан је уговор о савезу за рат против Турске.
Између Србије и Бугарске потписана је 19.6 1912. војна конвенција, која је садржала војничке, као што је уговор од 29.2 садржао политичке услове савеза. Оба споразума предвиђена су за време од 8 година, Овај савез послужио је за основу акције Србије, Бугарске, Грчке и Црне Горе против заједничког непријатеља, Турске. У мају 1912. склопила је Бугарска политички савез и војну конвенцију са Грчком, а приступање и Црне Горе савезу било је тада већ свршен факат. У току лета 1912. савезне краљевине извршиле су припреме за рат.
Када су велике силе сазнале за савез Балканских земаља, покушале су да саботирају напоре за ослобођење, одговоре Србију од ратних дејстава и предложиле план о децентрализацији европског дела Турске, тако да се да нека аутономија балканским земљама под Турском влашћу, због чега су се односи са Србијом додатно погоршали и довели касније до новог рата.
Аустроугарска је у очајничком покушају, прекасно, запретила да неће признати промене граница на Балкану, видевши да је игноришу, преокренула је снаге на акцију да се сречи ширење на запад, као и излазак Србије на Јонско море.
Избијањем српске војске на Јадран, покренута је иницијатива да се Албанија прогласи државом а Србија је натерана да се повуче. Делови српских територија додељени су околним државама супротно вољи Срба, што ће између осталог бити разлог за нови рат само пар недеља касније.
Савезне балканске државе предале су 6.8 1912. у Цариграду колективну ноту са захтевањем завођења нове административне, аутономне, поделе у Европској Турској у духу 23 Берлинског Уговора о миру, и то на четири области: Македонију, Стару Србију, Епир и Арбанију, под заштитом великих сила и са аутономијом (парламента, милиција, гувернер-хришћанин).
Порта је категорички одбила предлог балканских краљевина и, под изговором држања маневара, 10.9 наредила је делимичну мобилизацију своје војске у Европској Турској – концентрацију четири корпуса око Једрена. Иако заморена ратом са Италијом у Триполису (од 1911) и унутрашњим немирима (у Арбанији, Арабији и Курдистану), финансијски изнурена, тек што је у августу 1912. отпустила из Европске Турске око 120.000 ислужених војника Анадолаца, Турска је наредила мобилизацију, верујући да се Србија и Бугарска не могу споразумети, и да ће са својим средствима у Европској Турској изаћи на крај са савезницима.
На то су 17.9 савезници објавили општу мобилизацију. онда је и Турска 18.9 наредила општу мобилизацију. Европске силе су интервенцијом 25.9 у Београду, Софији, Атини и на Цетињу и 27.9 у Цариграду задоцниле да отклоне судар.
Аустро-Угарска је држала, да ће Турска тући савезнике, те је изјавила, да ће бити неутрална, под условом, да се рат на Балкану локализује, мислећи да тиме заустави интервенцију Русије у корист савезница.
За то време избили су и погранични сукоби, који су дали повод за објаву рата. На српској граници били су се од 2.10 крвави бојеви на Мердарима и код Васиљевачких караула, 4.10 увече српски посланик у Цариграду предао је декларацију српске владе, која је била исто што и објава рата. Истога дана и Бугарска је објавила рат Турској, а 6.10 и Грчка. Црна Гора објавила је рат Турској још 25.9, и отпочела је непријатељства.
Турска је онда, налазећи да су захтеви балканских краљевина у ноти од 6.9 непријемљиви, такође објавила савезницима рат. Под притиском ових заплета на Балкану, Турска је 5.10 закључила са Италијом мир у Лозани, по коме је Италија добила Триполис, али је у Либији, и поред тога, продужила мали рат.
Прочитајте још: ВЕЛИКИ ГУБИТАК ЗА ДНР: Украјински диверзанти ликвидирали легендарног команданта! (ВИДЕО)
ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМАК ХАПШЕЊА: Дикић и екипа одведени на саслушање! (ВИДЕО)
МИЛО РАЗОЧАРАО ВУЧИЋА: Ево шта је премијер поручио ЦГ поводом хапшења Дикића
СРАМОТА: Двојца миграната пуштена након напаствовања девојке у Београду!
Извор: Националист