Ко су биле хајдучице, спремне да напусте традиционално место у српској кући и у шуму се одметну? „Реч је о женама немирног духа и склоним авантуризму, бунтовницама због потчињеног положаја у друштву, решеним да се због заљубљености навек одрекну устаљеног начина живота и уђу у пустоловину која ће их, сасвим сигурно, водити на робију или у смрт”, бележи историчар Оливера Милосављевић у тек штампаној књизи „Горски цареви”, коју је објавио Међуопштински историјски архив у Чачку.
Ево, данас о празнику жена, неких редова из те повести о усковитланом 19. столећу српском…
Једна од најпознатијих хајдучица била је Миља, љубавница хајдука Петра Марјановића из Кобиља у Пожаревачком округу. Од власти се одметнула пошто ју је 1879. њен драган отео из затвора Среза голубачког, тако што је „хапсу разбио”.
Двоје одметника, од јула 1881. чинили су „разна грозна и нечувена дела” и пљачке по том крају. Очевици једног напада тврдили су да је Миља била обучена у мушко одело и наоружана, да је сама везала заробљеника док је Петар командовао.
Потом је заљубљени пар прешао у Румунију, али се касније испоставило да је Миља у Влашкој боравила одвојено од Петра и да никакво кажњиво дело није учинила све док се поново нису срели. У атару Кобиља они су почетком јула, „на доглед многим сељацима, који су тада траву косили”, на путу сачекали божевачког свештеника. Миља га је напала и „почела сећи штранге коњима у циљу да му изнуди новац, па кад то није постигла она га је јатаганом посекла по левој руци”.
Поп је утекао благодарећи хитрини својих коња, иако су Петар и његова љубавница пуцали за њим из пушака. Миља је ухваћена 1890, а Петра је 4. јануара 1891. убила потера у Кобиљу када је из Верчерове прешао на српску територију да би још једаред ослободио своју невенчану супругу.
О Миљиној хајдучкој слави сведочи и податак да се у уредништву „Малих новина” њена слика с троје деце могла купити за један динар, док је слика одсечене Петрове главе вредела упола.
Оптужена за осам злочина током хајдуковања с Петром, Миља је изведена пред пороту првостепеног суда у Пожаревцу. Претрес је одржан 7. и 8. октобра 1891. изазивајући велико занимање света који је добио прилику да види лепу хајдучицу којој су тек 33 године, „веома скромног изгледа, и зачудо скромног и благог израза, тако да је свакоме улевала жаљење”.
На клупи за оптужене, уз своја три ситна дечака, Миља је 9. октобра саслушала смртну пресуду за седам дела која су јој стављена на терет, што је у публици „изазвало велико жаљење за децу”. Ипак, изгледа да је њена смртна казна била преиначена у двадесетогодишњу робију, коју је издржала у Пожаревцу.
Истовремено са Миљом, у том округу хајдуковала је и Ружа, ћерка Јанка Мојсиловића из Дољашнице. Она је јула 1886. била ухваћена, док је њен друг Тома Илић, из истог села, убијен.
У истом округу је начелник Рамског среза, 25. јуна 1895. за хајдучицу огласио Ђуку, супругу Милете Живановића, оглашеног хајдука из Печанице. Ђука је ускоро убијена и бачена у Мораву, тело је новембра те године препознало петоро људи, међу њима и отац хајдучице. Исто је прошао и њен муж Милета, чије тело је пронађено код смедеревске царине.
Десет година касније, начелник Брзопаланачког среза у Крајинском округу, после једночасовног пушкарања, ухватио је Димитрија – Думитрашка Стајкуловића, оглашеног хајдука, његову жену Драгу из Вратине и њиховог друга Марина Стоју из Душановца. Лепа Драга имала је само 22 године кад је с мужем и Марином сликана за „Полицијски гласник” у оделу којем је и ухваћена, с редеником преко паса.
У Ужичком округу је, у чети свога брата Петронија Вранића, кратко али гласовито хајдуковала девојка Анка. Њима су се крајем 1887. придружили жандармски каплар Милун Јовичић из Котраже у Драгачевском срезу, Урош Дидановић из Глуваћа и Толе Ивановић из Гостинице, у Ужичком округу. Изгледа да су се Анка и Милун, „висок, крупан и мало кривоврат” нешто више зближили јер су се одвојили од остатка чете и „засебно тумарали”. Милун, Анка и Урош пронађени су крајем јануара 1888. код куће Обрена Жуњића из Рибашевине и побијени.
