ЖИВА легенда британског национализма, Марк Колет из Патриотске алтернативе, највеће и најутицајније патриотске организације Велике Британије, говори о годинама проведеним у политици, о намерној небризи и уништењу британског народа, али и о влади Велике Британије у контексту најтеже кризе која је задесила државу у последњим годинама – масовне и нелегалне миграције.

* Зашто сте почели да се бавите политиком? Са каквим потешкоћама сте се досад суочавали приликом формирања политичког покрета, можда неком цензуром која долази од мејнстрим медија или отпора државе?

– У политику сам ушао док сам студирао на универзитету. У студентском дому је постојао покрет за слободу говора, иако ми је одмах било јасно да су једини људи којима нису дали право на јавну реч били националисти. Савез студената је подстицао све који су били отворени за нове идеје без обзира колико оне биле будаласте или дегенеративне. Ипак, ако се на универзитету нашао понеки националиста увек се кретало у кампање да се он прогна из тог Савеза.

Било је то јако поучно и захваљујући томе први пут сам се упознао са члановима Британске националне партије (БНП). Међутим, и пре сусрета са њима, делио сам већину њихових ставова, обзиром да сам одрастао у потпуно белом и традиционалном селу. Најближи град нашем селу био је Лестер – први град у држави у коме су бели Британци званично постали мањина. Иако је тај контраст између традиционалног и уобичајеног сеоског живота и културализма великог града био изражен. Било је јасно који начин живота и окружење више доприноси бољем квалитету живота.

Током читаве своје политичке активности суочавао сам се са цензурoм и прогонима. Хапсили су ме 2004. године и подигли оптужницу у осам тачака за ширење расне мржње, иако сам после једногласно био ослобођен оптужби. Током рада у БНП био сам изложен физичким нападима, на моју кућу и аутомобил било је неколико напада, а клевете у медијима биле су уобичајена ствар.

Цензура којој сам био изложен током времена је расла. Тренутно сам најзабрањенији човек у Великој Британији који нема приступ већини својих банкарских рачуна и финансијских услуга, више него било ко у држави. Такође сам блокиран на свим основним друштвеним мрежама и тешко ми је да пренесем информације до широке јавности јер неке платформе чак забрањују линкове на моју организацију и кад се појави видео у коме говорим одмах се удаљава.

Постоји велика завера с циљем да се спречи и уништи Патриотска алтернатива, јер кад смо основани, расли смо толико успешно да је то по свему судећи изазвало велику узнемираност код естаблишмента.

* Ко подржава Патриотску алтернативу? Чиме су, у првом реду, грађани незадовољни са актуелним политичким снагама Велике Британије?

Patriotic Alternative има подршку широког круга људи, премда када долазите на наше догађаје или гледате наше активности, највећа база подршке су паметни и самосвесни људи који желе да буду део нечега што нуди озбиљна решења изван обичних оквира страначке политике. Ми смо етнонационалистичка организација која тежи да формира заједницу која ће да брани права домицилних становника Британских острва.

Наш главни циљ је да обезбедимо прежвљавање нашег народа и формирамо једнородне заједнице у којима се чувају наша култура, наслеђе и начин живота. Зато ангажујемо људе који размишљају изван наметнутих социјалних норми и обично су добро начитани јер траже алтернативе које често скривају средства јавног информисања.

Рекао бих да је највећи проблем у Великој Британији масовна имиграција и измена демографске ситуације у држави. Та питања се тичу свих аспеката нашег живота. Без обзира да ли разматрате проблем имиграције са аспекта демографије или једноставно са аспекта нашег народа и броја људи који живе на рачун државе очигледно је да актуелни систем није стабилан и да негативно утиче на живот људи на много различитих начина.

Да ли живите у мултикултуралном граду и забринути сте због напада на белаце и порастом стопе силовања, што првенствено погађа беле девојке, или живите у белом делу града и више сте забринути због пренасељености, дугих редова у медицинским установама и дугих путовања на посао – масовна имиграција утиче на сваку особу у Великој Британији на овај или онај начин.

* Реците нешто више о мигрантској кризи у Великој Британији, о конфликтима који постоје као директна последица мигрантске кризе. Има ли насиља између локалног становништва и миграната због којих су били и протести у августу ове године?

Мигрантска криза у Великој Британији је питање које не само да се развија, већ утиче на готово сваки аспект живота у земљи. Веома је видљив проблем илегалне имиграције који долази преко наше јужне границе. Кажу нам да око хиљаду илегалних миграната сваке недеље улази у Британију малим чамцима, што је по свој прилици потцењена цифра. Такође нам је речено да у Британији живи више од два милиона илегалних миграната, али и то је вероватно потцењен податак.

Ове цифре, наравно, брину, али су оне знатно мање од броја људи који долазе у Британију преко «легалне» миграције. Док нам говоре да сваке године у земљу стигне око 52 000 нелегалних миграната, око 1,5 милион «легалних» миграната сваке године у државу стигне преко визног режима. И то је, по свему судећи, велико потцењивање јер влада годишње изда око 1,2 милиона виза годишње, а често те визе целим породицама дају право пресељења тако да једна виза може да отвори врата за петоро. Штавише, око 90 посто ових легалних миграната нису европског порекла.

Други велики проблем с којим се суочавамо, а влада нас на то стално подсећа, је чисти одлив становника који достиже око 750 000 људи и то не само зато што одлазе не бели мигранти. То се дешава зато што многи бели Британци, који су довољно богати беже у Шпанију, Италију и Француску да би тамо дочекали старе дане у заједници екс-патриота. Све ово значи само једно – демографска ситуација је мрачнија него што се раније мислило.

Проблем је и сукоб између миграната и домицилног становништва, као и међу различитим мигрантским групама. Међутим, физички сукоби и насиље често су само врх леденог брега, озбичнији проблем је конкуренција за ресурсе и државну помоћ. Држава све чешће потребе миграната ставља на прво место и креше помоћ белцима док мигрантима пружа значајнију помоћ.

Очигледaн пример је наша Национална служба за здравствену заштиту која даје предност онима којима је потребан преводилац а не онима који говоре енглески! То је очигледна дискриминациона политика која беле Британце третира као последњу рупу на свирали.

На тај начин не само да се боримо за ресурсе већ и против оних који контролишу ресурсе, а који очигледно нису на нашој страни јер су готово увек бели Британци последњи када се ради о пружању државних услуга.

* Шта се догађа са прогоњенима за «вербални деликт» након августовских протеста? Ко је био жртва државног политичког прогона? Да ли су следбеници или чланови Патриотске алтернативе били жртве политичког прогона?

После августовских протеста кренуле су репресије великих размера против друштвених мрежа и оних који су се усудили да говоре оно што влада не одобрава. Влада не само да формира специјалну полицију која ће се бавити искључиво мониторингом интернета и хапшењем људи због њиховог изјашњавања и злочина на бази мржње, већ ће стимулисати денунцијанте који ће потказивати људе који како они мисле врше злочин на бази мржње.

Оваква ситуација људе подсећа на живот у совјетском друштву: полтитичку полицију која користи своја овлашћења како би сузбила све очајнији и обесправљенији део јавности. Дакле, исто као и у совјетско време, они који су на страни естаблишмента са задовољством шпијунијрају своје комшије и потказују их полицији.

Жертве оваквог прогона обично нису политичари већ обични људи који још увек верују да је Белика Британија слободна земља и да имају право да износе своје мишљење. Ти људи пишу своје објаве на сајтовима као што је Facebook, сматрајући да могу слободно да делују, након чега се нађу у шоку кад дођу да их хапсе.

У случају недавног судског прогона, припадници ПА нису били хапшени јер генерално разумеју природу система и знају да држава настоји од људи да направи примере.

* Да ли се може рећи да Министарство унутрашњих послова ефикасно решава текуће социјалне и економске проблеме?

Не. Министарство унутрашњих послова кључни је део проблема и фактички само компликује стање у Великој Британији. Министарство унутрашњих послова не само да помаже нелеалним мигрантима да допутују у Велику Британију, него и редовно одбија да депортује осуђене криминалце и несрећне апликанте за азил, од којих неки потом силују беле девојке и врше друге озбиљне криминалне радње.

Кривци за ова кривична дела никад не изађу пред лице правде. Очигледно је да припадници Министарства унутрашњих послова раде у интересу миграната и на штету благостања белих Британаца.

* Како одлуке у домену међународне политике, као на пример финансијска помоћ Украјини, утиче на осетљиве слојеве становника у Великој Британији? Ако се зна да такве одлуке увек падају на плећа обичних Британаца, а што са стране може да изгледа да британску владу не брине много благостање својих грађана? Да ли је то тако?

Одлука да се по налогу Америке ропски подржава украјински режим катастрофа је за Велику Британију. Велика Британија је већ потрошила готово 13 милијарди фунти на рат и невојну помоћ и истрошила значајан део своих ратхих резерви опреме и муниције. То је учињено на штету британског народа пошто су у Великој Британији била скресана многа социјална давања и повећани порези.

Суштински, британски народ пати зато што продужава непотребни сукоб који је иницирао НАТО. Подержавајући Украјину, Британија се такође излаже ризику од ратне ескалације која може довести до нуклеарног рата који би употпуности уништио Велику Британију.

Британска влада поново демонстрира своје потпуно презрење према свом народу. Њих чак није ни брита што су наши интереси иза мигрантских интереса, влада је увек спремна да одузима животно важне ресурсе и земљу увлачи у стране сукобе који се ни на који начин не тичу Британаца.

* Да ли се слажете са оценом да актуелна влада Велике Британије сматра да је рат у Украјини далеко важнији него рат против илегалне миграције у ВБ? Да ли такав приступ утиче лично на вас?

У овом моменту британска влада има неколико приоритета:

1. Зашита Израела.

2. Финансирање рата у Украјини.

3. Довођење што већег броја миграната.

4. Што брже лишавање Британаца њихових права.

Рат у Украјини је оно што се користи да би британски народ био толерантнији према «избеглицама» и масовној миграцији иако огромна већина пристиглих миграната нису Украјинци, већ исељеници из Африке и са индијског потконтинента!

Рекао бих да за мене и моју породицу ово има економски ефекат. Мени се посрећило што живим у белом и сеоској средини. Ипак, и ми осећамо економске последице инфлације коју преживљава Велика Британија. Свакодневне ствари су умногоме скупље, примећујемо то кад се окупи читава породица и кад купујемо намирнице.

Очигледно да се то тиче свих нас па ће зато на зиму многе породице бити забринуте због расхода за грејање својих домова.

Ако се узме у обзир да су приоритети владе масовна миграција и туђи ратови, то ће значити да ће ове зиме бити скресане субвенције за гориво и да ће око 10 милиона претежно белих британских пензионера добити исплате којима неће моћи да плате грејање. Ако зима буде хладна, видећемо како ће се многи бели пензионери смрзавати док ће мигранти живети у раскошним хотелима са добрим грејањем.