Иако се у Србији питање експлоатације литијума чини као затворено поглавље након масовних вишемесечних протеста и формалне забране пројекта „Јадар“, из Брисела стиже порука која сугерише супротно. Европска комисија је недавно уврстила овај пројекат на листу сопствених стратешких инвестиција у сировине у трећим земљама, што директно указује на намеру да се притисак на Србију у том правцу настави, или чак појача.
Иако званични Београд не показује отворено интересовање за обнављање сарадње са компанијом Рио Тинто, европски институционални став оставља утисак да је овај пројекат већ унутар планираних економских и геополитичких интереса ЕУ. Питање је да ли влада Србије уопште зна колико је далеко ЕУ већ отишла у планирању експлоатације српског литијума?
Упозорења долазе и са друге стране. Руски медији, попут РТ, указују да би евентуално оживљавање пројекта „Јадар“ изазвало нови талас друштвених немира, а можда и системске потресе. Према њима, уколико се Србија определи за наставак сарадње са ЕУ по овом питању, упркос противљењу великог дела грађана, то може бити знак губитка суверенитета у доношењу стратешких одлука, али и евентуални пад тренутног режима.
Ово упозорење долази у моменту док се још нису спустиле страсти око наводног извоза српског наоружања у Украјину, информацију коју су изнели руски званичници, они који читају између редова, могу схватити да је порука Москве јасна- Србија се мора одлучити да ли је уз ЕУ или уз Русију.
Додатну сенку баца и чињеница да ни наводни противници литијума у Србији, укључујући и опозицију, нису имуни на европске захтеве, шта више и опозиција и студенти блокадери јасно су ставили до знања да будућност Србије виде у Бриселу, а не у Москви. И самим тим све је више индиција да би и они, уколико дођу на власт, прихватили овакав пројекат под изговором „европске будућности“.
Никола Вуксановић / Васељенска