Визна либерализација за грађане Косова укинута је пре готово годину дана, 1. јануара, док је за Србе са Косова који поседују пасоше Координационе управе за КиМ то учињено касније током године. Саговорници Косово онлајна истичу да она није изазвала масовно напуштање Косова, какве су биле прогнозе пре ступања на снагу, али да јесте допринела одласку младог и радно способног становништва, пише Косово Онлајн.

„Не смемо да заборавимо да је наша кућа наше Косово. Срећан пут свима. Срећна Нова година и визна либерализација“, рекао је косовски премијер Аљбин Курти када је 1. јануара са приштинског аеродрома „Адем Јашари“ испратио прве путнике који су у оквиру информативне кампање Владе Косова о визној либерализацији освојили тродневно путовање у Беч.

После ступања на снагу, а и раније, на визну либерализацију су познаваоци прилика и опозиција на Косову посматрали као на неопходност, али и опасност.

Неопходност – како би грађани Косова добили право да слободно путују по угледу на грађане свих земаља Европе, а опасност да ће, услед лоше економске ситуације на Косову, младо радно способно становништво масовно кренути у земље ЕУ у потрази за послом и бољим животом.

За грађане Косова визна либерализација значи мањи финансијски трошак, уштеду времена, лакши пут до родбине у иностранству, али и прилику за проналазак посла у некој од земаља ЕУ.

Да су путовања након визне либерализације у порасту показује податак да је аеродром у Приштини Адем Јашари премашио број од четири милиона путника.

За Србе са Косова који поседују пасош Координационе управе за КиМ визе су укинуте касније ове године.

Према речима саговорника Косово онлајна, до масовног напуштања Косова није дошло, али је тренд одласка у порасту. Разлози за то су, наводе, различити. Док Албанци са Косова одлазе због економске стабилности, Срби се на тај корак одлучују како би пронашли безбедност, слободу и мир.

Председник Пословне алијансе Косова Агим Шахини истакао је да је у години када је ступила на снагу визна либерализација, са Косова, из различитих разлога, отпутовало пола милиона грађана, али да се готово 90 одсто њих вратило.

„Либерализација виза која је на снази скоро годину дана доста је значила за грађане који су желели да оду у земље ЕУ. Према нашим подацима за 2024. годину, више од пола милиона људи је отпутовало са Косова, реч је о туристима, радницима, студентима, пацијентима и осталима. Скоро 90 одсто њих се вратило. А то нису могли 2023. године. То је напредак. Напредак треба направити и са осталим земљама, од 1. јануара Косово ће укинути визе са БиХ, међутим та земља и даље сматра да не треба да нам дозволи да путујемо са личном картом. Ево, са Србијом имамо доста проблема, па путујемо са личном картом“, рекао је Шахини.

Визна либерализација није изазвала масовни одлазак грађана, наводи Шахини, и додаје да је доста грађана отишло у потрази за послом, али да су се многи вратили. Ипак, истиче, највећи број одлазака био је у туристичке сврхе.

„Доста наших грађана је отишло у потрази за послом, покушали су да раде на црно, покушали су и легално, доста њих је и пронашло посао. Становници су углавном одлазили као туристи, код родбине, али они су се вратили“, нагласио је Шахини.

Према његовим речима, пре визне либерализације грађани Косова су потрошили више од 20 милиона евра на визе.

Мишљење Шахинија да визна либерализација није изазвала масовни одлазак грађана дели и пројектни менаџер невладине организације Актив Димитрије Обреновић.

Обреновић је истакао да годину дана од ступања на снагу визне либерализације за грађане Косова, број оних који одлазе јесте повећан, али не у великој мери.

„Тренд одсељавања постоји јако дуго, Од када је Косово добило визну либерализацију, прогнозе које су постојале на почетку нису се испуниле, није то масовни егзодус, иако постоје индикатори да је повећан број људи који траже азил у иностранству, и људи који одлазе“, рекао је Обреновић.

Како је навео, када се говори о одласку, углавном је реч о људима са виском стручном спремом.

„Као и на целом Балкану, људи са високошколском спремом су одлазили, доктори, инжињери, и други вискоспособни профили грађана“, изјавио је Обреновић.

Код Срба са севера Косова, сматра Обреновић, заступљенији је одлазак у централну Србију него у иностранство.

Са друге стране социолог Института за европске студије Марија Марсенић оценила је да је, од како је укинут визни режим за грађане Косова, додатно поспешен тренд одласка младих, и Срба, и Албанаца, са Косова.

Узроци емиграција су разлучити, сматра Марсенић. Док албанско становништво мучи економска нестабилност на Косову, српски народ одлази у иностранство у потрази за безбедношћу, слободом и мирним животом, без напада и тензија.

Марсенић примећује да емиграције нису ништа ново када је у питању територија Косова.

„Што се севера тиче тренд одласка младих људи је присутан, али разлози нису исти као и код албанског становништва. Дакле, док је код њих главни узрок одласка економска страна, односно економски фактори, код младих људи на северу КиМ је главни узрок одласка потрага за слободом. Дакле, услед изузетно лоше безбедносне ситуације на КиМ младима, али свим осталим Србима на северу недостају основна људска права“, рекла је Марсенић за Косово онлајн.

Она указује да се Срби на Косову одрастају у изузетно комплексним околностима.

Одрастање у атмосфери страха, недостатак слободе, тензије, провокације и насиље разлози су, истиче, зашто се млади са севера одлучују да срећу потраже у иностранству.

„Ограничен им је друштвени живот што је јако важно за младе људе и за њихову социјализацију, дакле потребно им је да имају нормално детињство и нормално одрастање. Деца и млади често одрастају у атмосфери страха и насиља и немају нормално детињство, немају приступ слободној игри, слободном дружењу због сталног страха од инцидената узрокованих етничким и политичким тензијама на КиМ“, запажа Марсенић.

Како додаје одлазак младих људи често са собом носи и одлазак читавих породица, што додатно слаби српску заједницу на Косову и доприноси демографској девастацији севера.

„Тако да се слободно може рећи да млади људи са севера одлазе у потрази за нормалношћу, због жеље за нормалним животом, нормалним одрастањем у местима где могу остварити своје потенцијале без константног осећаја притиска и тензија“, поновила је.

Међутим, напомиње да ситуација није лака ни када је реч о одласку Албанаца.

Сматра да ће егзодус младог албанског становништва, због лоших услова рада и недостатка прилика, нанети немерљиву штету економској слици Косова.

Подсетила је на сцене, по укидању виза за путовање у земље ЕУ, на приштинском аеродрому када су млади масовно отишли у западноевропске земље у потрази за бољом будућношћу и бољим економским приликама.

„То ће се свакако негативно одразити на економију тзв. Косова, зато што самим тим што одлази квалификована млада радна снага то ће довести до смањења радне снаге на тржишту рада, што са собом вуче бројне последице по економску продуктивност, посебно у кључним секторима попут индустрије, пољопривреде и услуга. Такође, одлазак образованих и висококвалификованих младих људи као што су лекари, инжењери и научници, свакако ће допринети општем паду животног квалитета и стандарда, али и довешће до дефицита стручног кадра и све мањег инвестиционог улагања и економског и друштвеног квалитета живота“, закључила је она.

Извор: Косово Онлајн