Нисам мислио да ће ми се то догодити, али ето јесте: у потпуности се слажем са младима ДПС-а, Вулин је овај пут баш претерао. Нема смисла, апсолутно, његово бахато понашање, које је одавно превазишле границе доброг укуса.
Ово, дакако, није паушална оцена, јер разуме ли се ко боље у добар укус, од ДПС-а: на крају крајева, има ли ко више права причати о томе, од онога ко је намирисао и завео Јами на врхунцу каријере (нисмо ли сви балавили на њу), воли скокнути до Мајамија и чалабрцнути тамо нешто с ногу (а, ти као не би) и испија кафицу са тајландским милионерима оптуженим за корупцију (сличан сличном…) ? О скупоценим сатовима, вилама и банковним рачунама да не говоримо. На крају крајева, као што безбројни снимци потврђују, нису Монтенегрини неотесани као примитивни и затуцани Срби, већ су манири на цени: па се прљави новац функционерима не гура у џеп, него господски, у ковертама!
Не треба заборавити да Монтенегру, који Вулин тако срамно и безочно напада, није било уопште лако да изгради узвишену европску и НАТО културу – да не идемо далеко до зликоваца као што су, далеко било, Његош, Марко Миљанов, Немањићи, Свети Петар Цетињски, довољно је рећи да је на челу те државе од 15.2.1991. па све до референдума био један други злочинац, којем се касније губи сваки траг.
У оквиру те европске и НАТО културе коју очигледно баштине и млади ДПС-а нема ништа хибридно, суптилно и прикривено – можда је Вулин навикао на закулисане радње, али у уређеној држави попут Монтенегра тога нема. Уређено се хапсе људи што мисле другачије, што мисле уопште, што, замислите шетају и коначно што цртају тробојке своје земље дефинисане Уставом. Уређено се отимају светиње, уређено се потеже снајпер на Даку, уређено се пребија владика, уређено се салутира и љубе скути бојовника на прослави геноцида званог Олуја, уређено се испаљује сузавац на малолетнике јер скандирају Косово и уређено се признаје Косово и ако сам премијер каже да је две трећине грађана против тога.
На крају крајева, срамотно је да Вулин не схвата да је монтенегринска демократија веома млада и крхка, а над њом су још увек злокобне сене оног несталог диктатора који је од фебруара ‘91-те до референдума одбијао шах због шаховнице.
Бојимо се, додуше, како ће та млада демократија изгледати кад порасте и одрасте. Премда, нема зиме док је чувају млади ДПС-а од заоставштине тог непоменика из несрећних деведесетих.
Извор: Националист
