Сигуран сам да не постоји тачније и прикладније место од платоа испред Градске куће да се напише „Подигни гард – одбрани град“, само ови природно успорени умови на чију спорост дакако утичу и психоактивне супстанце, касне тачно десет година са ингениозним слоганом.
Ова мотивациона порука добро би дошла градоначелнику Вучевићу на почетку првог мандата, када је затекао град у расулу, на ивици банкрота, у комуналном и инфрастуктурном хаосу, привредно девастиран.
Дигао је гард – и одбранио град. Новим булеварима, мостовима, страним инвеститорима, хиљадама радних места, бесплатним вртићима, Европском престоницом културе, историјским буџетом и гомилом других ствари.
Зато верујем да разумни, паметни, мудри и за разлику од нас урбани и свезуби аутори ових графита пред Градском кућом заправо подржавају Вучевића и мотивишу га да остане на истом путу, а истовремено се брину шта ће се догодити када постане део Владе.
Исто тако верујем да се не морају бринути – гард ће остати дигнут, а град одбрањен од оних који мрзе из комплекса, глупости или ради дневнице, еко-терориста и агресивне мањине која би да угњетава већину најпрогресивнијег града у региону.
Лепо је видети како се млади брину и подржавају напоре и резултате актуелне власти овим паролама – то је прави локал патриотизам.
Пише: Томо Ловрековић