Надлежне службе у Сарајеву своједобно су, посебно 1995. и 1996. године покренуле истрагу како би се утврдило гђе су завршила финанцијска средства с тајног рачуна Алије/Бакира Изетбеговића у Бечу
Интерпол је, дознајемо, већи дио документације о трагу тог новца уступио колегама у Сарајеву, укључујући и попис свједока, као и транскрипте исказа које су поједини свједоци дали њемачким и аустријским истражитељима, осим транскрипта телефонских разговора којима је Интерпол располагао још од 1993. године.
Међутим, Сарајево је, како дознајемо од извора блиског истрази, документацију искористило искључиво за прикривање даљње истраге и онемогућавања покретања истражних, али и казнених поступака пред судовима. Истодобно је утврђено како је сва документација о Изетбеговићевим тајним рачунима у Бечу једноставно нестала из Министарства сигурности, гђе је, наводно, била похрањена под надзором тадашњег министра Тарика Садовића.
Претпоставља се да је Садовић уништио повјерљиве досјее који скривају траг о тајним рачунима Бакира Изетбеговића.
Садовић је, како дознајемо, документацију уништио према договору с његовим политичким ментором Бакиром Изетбеговићем, јер је једним од обавјештајних извјешћа у спису утврђено како је управо Бакир Изетбеговић, након смрти Алије Изетбеговића, потписник неколико тајних рачуна на којима се још до 2007. налазило више од 3 милијарде америчких долара!
Kако у списима и досјеима Министарства сигурности постоји више списа у којима се наводе тајни рачуни, Садовић је још прије неког времена ограничио приступ тзв. “повјерљивим информацијама”, углавном Србима и Хрватима који су радили или још раде као овлаштене особе у Министарству сигурности, открива нам извор из самог Министарства.
Тако је Садовић омогућио Изетбеговићу прикривање новца на тајним рачунима које је наслиједио након очеве смрти, али је онемогућио и наставак велике међународне истраге која је требала бити завршена пред истражним тијелима БиХ.
