Политолог Драган Станојевић – о томе, какав сценарио, запад спрема за Балкан.
После завршетка председничких избора у Србији, на којима је победио актуелни премијер Александар Вучић, који је у првом кругу добио око 55%, на улицама Београда, Новог Сада, Ниша и других градова Србије почели су протести. После васкршњих празника су се обновили. У почетку су говорили о томе, да су ово спонтани митинзи на којима учествује омладина. Протестујући студенти су изразили незадовољство резултатима избора,који су, по њиховом мишљењу, фалсификовани.
Међутим,постепено су се појавили и радикални захтеви. Протестанти сада захтевају смену режима, промену изборног закона. Појавило се незадовољство према конкретним руководиоцима и чиновницима. Чују се критичне оцене према руководству националних ТВ – компаниија.
Незадовољство омладине можемо објаснити. Основни разлог је – економски, јер многи млади специјалисти немају посао.При том,већина њих имају факултете. Али, немогућност да раде у својој професији,тера их да одлазе из државе. Оваква ситуација траје годинама. Ни једна власт није пронашла начин,како да заустави „одлив памети“.
По неким подацима, годишње Србију напусти око 40.000 људи.
Незадовољство постоји још и због тога, што се, друштво поларизује. Многи срби не виде своју будућност у Европској Унији.
Они представљају националну већину, којa је оријентисанa пре свега, на интересе своје државе а не интересе Брисела.
Они не желе да прихватају „сумњиве“ услове евроинтеграције, која нарушава национални идентитет и независност. Многе Србе ови протести враћају у прошлост. Напомињу пето-октобарске митинге против Милошевића. Тада су, како је познато, коришчене технологије „обојених револуција“ ради свргавања неудеобне Западу власти.
Већ после прве недеље, таласа протеста,постало је јасно, да све што се дешава,није случајно већ организовано, а незадовољством омладине управљају из одређених центара.
На протестима су били „примећени“ поједини опозициони лидери, познати руководиоци прозападног невладиног сектора. Још један пример: одједном је на челу колоне група протестаната почела да „скаче“, са лозунгом „ко не скаче, тај је Вучић“. То нам показује, да се у групи налазе „инструисани“. Значи, све ово, јако напомиње „технологију мајдана“.
Ево још један моменат који нам напомоње о покушају реализације „украјинског сценарија“ на Балкану: у време протеста, појавили су се људи са отвореном нацистичком симболиком, у мајицама са надписом „слава украјини“ и „слава Азову“ са грбом тог батаљона, што је за Србе апсолутно неприхватљиво.
Мени су ти људи познати,јер су ми у више наврата покушавали претити.А на шта су спремни такви људи, знамо из „мајданских“ дешавања. И не постоји никаква гаранција, да управо овај сценарио, спремају у мојој држави.
Мени је посебно интересантно било да пратим, како сва дешавања у Србији демонстрирају украјински медији. Наравно, сви „познати“ украјински медији, изашли су са радосним насловима „Срби незадовољни другом Путина“. Могу их уверити у томе да се напрасно радују, јер је број оних, који у Србији подржавају њихове позиције, на нивоу статистичке грешке.
И, на крају, „јагода на торти“ је била посета, познатог америчког „јастреба“ Џона Макејна. Који је,у време НАТО агресије над Србијом, позивао да се уништавају сви могучи циљеви без изузетака. Мислим да је и ова његова мисија, дестабилизација ситуације. Он мора да да инструкције балканским руководиоцима, како да воде антируску политику. Да објасни, како да не допусте даље зближавање Београда и Москве. И за то,они користе, типичне и баналне пропагандне лозунге о „имперским амбицијама“ Русије. Из тог, свима познатог сценарија, недостајала је још епизода са делењем колача протестантима из руку Макејна.
Извор: stanojevic-dragan.org
