Француском председнику су сви криви за то што је постао један од најнепопуларнијих лидера на свету, и левица, и десница, и наравно — Русија. Притом, док оптужује Русију за наводно мешање у унутрашње ствари Француске, Макрон истовремено отворено подржава побуну против легално изабране владе у Венецуели, каже политиколог Александар Павић.
Писање француских медија да је председник Емануел Макрон на затвореном састанку са медијима говорио, између осталог, о „мешању“ телевизије РТ у протесте „жутих прслука“, изазвало је праву буру у јавности, али и реакцију Руске Федерације и протестну ноту коју је тим поводом Министарство спољних послова Русије упутило Амбасади Француске у Москви.
Како је писао лист „Ле Поинт“, на састанку са француским новинарима Макрон је изјавио да је један од вођа покрета „Жути прслуци“ Ерик Друе „медијски производ, производ друштвених мрежа“. Такође, лист наводи да је председник Француске рекао да су „жути прслуци“ добијали консултације из иностранства, а да њихову активност подржавају „купљени налози на друштвеним мрежама и тролови“, међу којима је наводно издвојио РТ и Спутњик.
Како је за Спутњик оценио Сергеј Фјодоров, виши научни сарадник Института Европе Руске академије наука, сведоци смо врло неспретног општења Макрона са новинарима и представницима медија.
„Шеф француске државе вероватно није очекивао да ће лист ’Ле Поинт‘ практично дословно пренети његове речи и прилично непријатне увреде не само на рачун француских грађана, већ и оптужбе на које је одмах реаговало Министарство спољних послова Русије. Чини ми се да се Макрон, имајући у виду да је то био затворени састанак са медијима, непотребно и превише опустио и заборавио да се он ипак налази на челу државе, те да домаћину палате на Јелисејским пољима не приличи таква реторика“,примећује Фјодоров.
И француски новинар Дмитриј де Кошко сматра да је оптуживање Руса за протесте „жутих прслука“ веома чудно.
„Чак и ’професионални русофоби‘ нису потрчали да у протестима ’жутих прслука‘ виде руску заверу. Покрет ’Жути прслуци‘ је уистину спонтани, народни покрет, који већ 12 недеља окупља дубоко незадовољне грађане, без обзира на празнике или лоше временске услове. Ни Руси, ни Американци, ни Арапи, нико са стране не би могао да организује тако масовне протестне шетње да оне нису искрени одраз дубоког незадовољства“, категоричан је Де Кошко.
Међутим, како додаје, Макрон је почео да оптужује цео политички спектар, од ултра левих до ултра десних покрета и странака да наводно спроводе заверу, иако је тему завере заправо почео да користи сам француски лидер, али и његове присталице, за све оне који су у опозицији.
„Поента је, међутим, у томе што су француски медији почели да губе поверење грађана још раније, а ово са ’жутим прслуцима‘ је ситуацију додатно отежало. Може се слободно рећи да обичан народ више не верује званичним медијима и логично је што траже алтернативне изворе информација, било да се ради о телевизији, радију или новинама. На интернету се такође претражују извори који би могли објективно да извештавају, па не чуди што је народ почео масовно да прати РТ, који је практично једини медији који организује дебате у којима учествују присталице различитих опција“, објашњава Де Кошко.
Сличног става је и политиколог Александар Павић који за Спутњик каже да се француски председник служи истим методама које користе Трампови противници у Америци или Енглези који су оптужили Русе за „аферу Скрипаљ“.
Суштина је, објашњава, у томе да главни западни кругови који представљају естаблишмент губе контролу у сопственим земљама у којима влада велико незадовољство, јер велики део становништва живи све горе, док се мали проценат непрестано богати.
„Њима је потребно да скрену пажњу са своје политике која је довела до таквог стања, па су нашли врло згодног кривца — Русију. То их ништа не кошта, тиме се правдају да нису они криви већ је крив неко споља, а није их брига ни што такви поступци, буквално, доводе у питање светски мир. Нашли су, дакле, један згодан спољни изговор на основу којег могу да наставе са досадашњим понашањем, могу чак и да додатно милитаризују сопствено друштво, да уводе репресивне мере, да сатанизују опозицију и обичан народ који се буни против тога, а да име и презиме свега тога буде — Русија. Наравно, све то без иједног доказа“, сматра Павић.
Према његовим речима, француском председнику су сви криви за то што је постао један од најнепопуларнијих лидера на свету — и левица, и десница, и, наравно, Русија. Павић се слаже са оценом Марије Захарове, портпаролке Министарства спољних послова Русије, да је Макрон, уколико се наводи француских медија о његовим изјавама покажу као тачни, заправо главни произвођач лажних вести у Француској.
„Док оптужује Русију за наводно мешање у унутрашње ствари Француске, Макрон истовремено отворено подржава побуну против легално изабране владе у Венецуели. То га дакле чини и највећим лицемером у Француској, а не само главним произвођачем лажних вести. Он као да није свестан шта говори јер са једне стране није добро ако се неко меша код њега, али је добро када се он меша у туђе послове“, категоричан је Павић.
