Данас се лудилу „Милогораца“ и њиховом настојању да се српске светиње отму од народа и цркве, те предају издајничкој секти предвођеној распопом Дедеићем, одлучно супротставило и становништво маленог Шавника. Иако је то „умирући“ град, у коме се задржало релативно малобројно становништво, управо овај њихов гест, глас из маленог градића, шаље веома велику и снажну поруку да је народу Црне Горе доста тираније издајника, који су своје претке и порекло продали за новац западних колонизатора и бораца против православља.
Шавник, град на три реке, формиран је половином 19. века, а основали су га слободољубиви, одважни и храбри Црногорци, који нису доводили, нити би икада допустили да неко доведе у питање њихову припадност српском народу и православној цркви. Заправо, град Шавник је и основао свештеник српске православне цркве, поп Лука Ђуровић. Наредних година Шавник је полако растао и јачао, да би на значају нарочито добио уједињењем српских земаља након 1918. године, када је постао административни центар целе Дурмиторске области. Пад Шавника отпочиње формирањем СФРЈ, од стране чијих је владара био у потпуности маргинализован, вероватно управо због тога што је био препознат као центар српства и православља. По распаду СФРЈ однос издајичких „Милогорских“ власти према Шавнику је остао идентичан, тако да је овај градић упорно обилазила било каква инфраструктурна изградња и улагање, што га је и довело на праг изумирања.
Честити и правдољубиви становници Шавника су до сада ћутали и у складу са својом православном природом трпели зулум и неправду, чувајући српство уз девизу „Држимо се Бога и не бојимо се никога“, свесни тога да свакој тиранији дође крај. Међутим, с обзиром на то да су потези „Милогораца“ постајали све опаснији и непромишљенији, тако да у актуелном периоду прете да нанесу трајну штету српском народу и светињама, становници Шавника су одлучили да устану и покажу свој став, јер се даљи зулум издајника који владају Црном Гором више не може трпети. Када се Шавник огласио, значи да је готово!
