Савремени динамични живот, али и живот без смисла, без активности, када се један сат одужи, а година пролети без ичег конкретног и доброг урађеног, отупљује наша чула, а душу анестезира.
„Најбоље“ што се пожели је да се побјегне у лажни мир, у нирвану – у ништа. И да у том ничему и човјек буде ништа. Нешто боље од лажног мира јесте психолошки мир, када се човјек умом потруди да доживљавајући реалност живота остане миран, али само док му неко не погоди фреквенцију његове слабости (гордост, љубомора, разне страсти) и ето земљотреса у њему.
Истински духовни мир добија се Божијим благословом, али и присуством на неким мјестима која зраче благодатном енергијом која дјелује у готово сваком човјеку, поготово у оном који не слуша лукавог.
Једно од таквих мјеста је и Манастир Осовица, Мали Хиландар, како га је једном назвао Епископ бањалучки Јефрем. Ту се човјек среће са самим собом. Сва чула оживе, а душа унесе посебну радост и мирујућу снагу у срце и тијело. Љепота самог манастира и природе око њега није ту сама по себи. Она дјелује активно, као да обузме све долазнике, намјерне или случајне.
Недавно сам био у том манастиру са својим студентским другом из Србије, надимка Брале. Наш утисак је – опет ћемо доћи.
Игуман, отац Теофил, велики домаћин има шта да каже. Слушају га вјерници који су дошли из ближег и даљег краја. На крају одлазе обновљени Литургијом, са истинским миром и пробуђеним чулима. Лијепа и мудра ријеч игумана, мирис тамјана, пој славуја, домаћи чај и ракија… сјећање које ће их навести да поново дођу.
Путни, тражитељ Христа, може од игумана добити и благослов за коначиште.
Љепота сама себи није циљ. Она је ту и за вас.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: