У Трстенику је израђен прототип нове варијанте домаће даљински управљане борбене платформе (ДУБП) познате по надимку Мали Милош која сада има тешки митраљез калибра 12,7 мм.
Ранија варијанта која је означена као Милош-В1 наоружања је митраљезом калибра 7,62 мм и бацачем граната калибра 40 мм. На Милошу-В2 како произвођач ППТ Наменска означава нову варијату додатно наоружање су два противоклопна ракетна лансера М79 Оса.
Агресивни маркетиншки приступ домаће одбрамбене индустрије индустрије неретко користи војне вежбе за приказ средстава која су у некој од фаза развоја и тестирања. Неколико претходних година ДУБП Милош пројектован у Војнотехничком институту (ВТИ) био је једна од атракција на приказима за званичнике и медије. У међувремену развој је дошао до нулте серије која је сада у наоружању Војске Србије (ВС).
На низу вежби прошле и ове године платформе су користили припадници 72. бригаде за специјалне операције. Незванично платформа је позната као Мали Милош да би се разликовала од имењака – борбеног возила Милош 4×4 које се од почетка ове године користи такође у инвентару 72. бригаде.
Најављено је да ће фабрика ППТ Наменска из Трстеника која је израдила прототипове и нулту серију платформе ускоро да крене у пуну серијску производњу.
За сада израђено је 12 комада како је рекао Ненад Милорадовић помоћника министра одбране за материјалне ресурсе председнику Александру Вучићу током обиласка изложбе наружања на Ушћу 15. септембра.
Нешто раније, 19. августа Вучић је обишао фабрику ППТ Наменска у Трстенику и у неформалном разговору са менаџментом и сарадницима рекао је да су потребе ВС од 50 до 100 комада: „у основној варијанти наружаној са турелом са митраљезом 7,62 мм и бацачем граната или ручним противоклопним лансером Зоља и посебна варијанта са руском противоклопном ракетом Корнет“.
Сада следи чврсти уговор са фабриком која ће за тај програм добити наменску халу за израду гусеничног тела и турела.
Предисторија ДУБП води до 2009. године када је ВТИ покренуо развој роботизованих система.
Израђена су три функционална модела гусеничног возила – под радним називом Милица израђена је противоклопна платформа, затим модел модуларне платформе и стационарног аутоматског противоклопног система АПОС.
Касније, као истраживачки подухват у ВТИ су израдили функционални модел точкаша масе 250 кг са роботском руком за посебне намене са промењивим алатима Паралелно са платформама радило се на пројекту жиростабилисане даљински управљане лаке оружане станице ДАЛОС са митраљезом 7,62 мм М86 или аутоматским бацачем граната 30 мм М93.
У почетку фаворизована је Милица као платформа за блиску противоклопну борбу са два ручна ракетна лансера М79 Оса калибра 90 мм пробојност 400 мм панцрног челика. То су стандардна противоклопна средства пешадије која су проверена у југословенском грађанском рату и сада се користи на Блиском истоку од Сирије до Јемена.
Лансери су прилагођени за постављање на покретну платформу са осматрачким сензорима.
Милица је осмишљена за заштиту праваца погодних за продор тенкова и уништавање фортификација.
Алтернативна намена која је касније постала основна у пројекту Милош била је подршка у извиђању, надгледању и ватреном дејству у небезбедним зонама у урбаним условима и сложеном терену. Тело возила израђено је од заварених челичних плоча. Систем ослањања био је независан са торзионим еластичним ослонцима. Гусенице су металне.
Маса Милице била је 250 кг, дужина 1.725 мм (1.900 мм са лансерима јер они прелазе дужину тела), ширина 770 мм и висина 475 мм односно 800 мм са Осама. Пулт за бежичну контролу предвиђено је да се налази на до 500 м од платформе.
Тестови Милице охрабрили су ВТИ и потенцијалног корисника ВС да се настави даље у возило које ће превазићи истраживачку подухват и постати корисно средство. Тело Милице било је основа за прву варијанту Милоша са ДАЛОС-ом.
Касније, развој је еволуирао од изгледа који је подсећао на умањено борбено возило пешадије М-80 са великим бочним страницама у платформу са гуменим гусеницама које се пружају до пуне висине тела због побољшања проходности.
Сада постоје две варијанте – лако наоружана В1 која је у 72. бригади и тешка В2 чији је прототип израђен на време за приказ на изложби наоружања Партнер 2021. Тело Милоша-В1 има дужину идентичну као код Милице. Ширина је 800 мм. Висина је 950 мм због уградње новог система наоружања ДУБС 7,62/40 са митраљезом М86 калибра 7,62 мм са 500 метака и револверским бацачем граната М16 за шест пројектила калибра 40×46 мм.
Систем за контролу ватре има ЦЦД камеру са зумом који повећава до 30x и омогућава да се човек препозна на даљини до 1000 м. Ноћна термална камера има термални зум са повећањем до четири пута. Човека се ноћу може да препозна на до 450 м. Ласерски даљиномер има домет до 2 км. Систем има метео сензор за мерење брзине и азимута ветра.
Идентична турела се користи на борбеним возилима БОВ КИВ 4×4. Додатно наоружање за Милоша какво нема БОВ КИВ су два противоклопна лансера М80 Зоља калибра 64 мм постављена са леве стране туреле. Пробојност ракете је до 300 мм панцирног челика. Маса тела платформе је 430 кг. Са стандардном турелом 7,62/40 мм борбена маса износи 680 кг.
Покреће се електромотором са литијум-јонским акумулаторима од 60 В или 84 В. Максимална брзина борбене платформе је до 7 км/х. Гумиране гусенице пројектоване су за тихо кретање. Максимални вертикални нагиб који платформа може да савлада је до 25°, а бочни нагиб до 20°. Прелази преко вертикалне препреке од 200 мм и рова ширине 250 мм.
Клиренс платформе је 200 мм. Заокрет може да изведе у месту. Са командног пулта платформа може да се контролише када се послуга налази иза заклона или међу зградама на удаљености до 500 м. У урбаним условима ако постоји визуелни контакт између пулта и платформе домет је до 1,5 км.
На отвореном терену Милош може да се контролише на удаљенсоти до 3 км или са ретранслацијом сигнала летелицама до 10 км. Аутономија кретања зависи од услова и терена и начелно износи до 2 х у кретању, осматрању и гађању у сложеним теренским условима. У сталном кретању може да буде 2,5 км, у осматрању и гађању 8 х.
Командна и станица за вођење за Милоша смештени су у теренско возило Ланд Ровер Дефендер 4×4. Платформа се превози у стандардној приколици. Послуга Милоша осим камера система за контролу ватре у контроли возила ослања се на једну помоћну камеру за осматрање у хоризонталној равни која се налази у чеоном делу тела.
Повећани дериват ДУБП под ознаком Милош-В2 има пуно заједничких елемената са В1, али видљива разлика су пет уместо четири ослона точка и наоружање. На „тешкој платформи“ је ДУБС са митраљезом М87 калибра 12,7 мм уграђен на жиростабилисану турелу која омогућава дејство у покрету.
Пројекат туреле је део модернизације тенка М-84АБ, али прилагођена је за ДУБП и у модификованој варијанти може да има додатно противоклопно наоружање – два ракетна лансера М79 Оса. У нишанском систему је ласерски даљиномер са дометом повећаним са 2 км на 3 км. Борбена маса Милоша-В2 је 750 кг.
Дужина платформе Милош-В2 је 1.870 мм, ширина 960 мм и висина 950 мм. Брзина је удвостручена на 15 км/х. Примарно, Милош-В2 замишљен је као извозни модел возила за амбициозније кориснике који траже већи калибар наоружања.
Посебна варијанта Милош-Л предвиђена је за превоз логистичких потреба као што су ранчеви, муниција, храна и вода и алтернативно превоз рањеника. Уместо борбене туреле на тој варијанти је надградња изведена као товарни простор. Маса платформе је 550 кг, а корисна носивост 200 кг са могућим преоптерећењем на 250 кг.
Дужина Милоша-Л је идентична као варијанет В1 – 1.750 мм, ширина 770 мм и висина 950 мм. Брзина кретања је 6 км/х.
Развој платформе је још у току и зато нема званичну ознаку модела у ВС. До октобра 2021 возило у основној варијанти са ДУБС 7,62/40 у презентацијама означавано је као Милош-Н и затим је преименовано у В1 што је индиректан доказ да је посао пројекта и тестирања још увек у току иако су неки примерци у ВС.
Примарна намена за ДУБП у 72. бригади је ватрена подршка у противтерористичким дејствима у урбаним условима на удаљености домета наоружања до 800 м. Зато мали гусеничар може да прође кроз врата стандардне ширине од 80 цм и да се пење по степеницама.
Ако противник узврати на ватру, возило може да издржи поготке калибра 5,56 мм и 7,62 мм. На бојевом гађању ВС „Муњевити удар-2021“ на Пештерској висоравни, терену надморске висине 1150 – 1250 м, јуна 2021 шест Милоша је на отвореном терену послужило за извиђање заједно са кинеским дроновима ЦХ-92А и домаћим малим дроном Врабац и четом руских модернизованих извиђачких возила БРДМ-2МС.
Задатак чете био је да осигура увођење у борбу тактичке групе и после наиласка на борбено осигурање противника отворена је ватра са Милоша и из митраљеза са БРДМ-2МС.
У динамици вежбе на полигон је искрцан десант из хеликоптера Ми-17В-5 уз подршку Ми-35М са задатком да пронађе заостале снаге противника. Из једног Ми-17В-5 искрцане су две платформе која су подржавала батаљон „Соколови“ из 72. бригаде у неутралисању противника у насељеном месту.
О ценама Малог Милоша поред тих возила на Ушћу разговарали су председник Вучић, министар одбране Стефановић и његов помоћник Милорадовић и новинари су сазнали да В1 модел оријентационо кошта 120 хиљада евра са наоружањем, а В2 око 200 хиљада евра. За нову варијанту са руским ракетама Корнет природно трошкови ће бити знатно већи јер мора да се плати и лансер и механизам тог система.
