Под стрмим обронцима Проклетија, уз Дечанску Бистрицу, у месту скровитом и шумовитом, налази се манастир који је основао краљ Стефан Дечански – манастир Дечани. Реч је о потпуно аутентичној грађевини из 14. века, изграђеној за осам година, која је завршена 1335. године, чудом сачувана – спој западне и источне уметности, романо-готичке споља и српско-византијске изнутра.
Отац Петар из манастира објашнајва да црква споља подсећа на италијанске катедрале са око 150 скулптура у поткровном венцу.
- Манастир је грађен од две врсте камена. Љубичасти је бреча, мермер из брда са западне стране манастира, а окер је онекс односно полудраги камен из Пећке бање, места између Пећи и Истока. Kраљ је бирао најбољи материјал као што је и изабрао најлепше место за градњу манастира, а тако је и наведено на оснивачкој повељи манастира – рекао је он.
Наиме, прва сачувана оснивачка повеља је из 1330. године, а како отац Петар додаје, изнад врата, на уласку у брод цркве, сачуван је и запис о десетогодишњем осликавању манастира.
- Укупно у Дечанској цркви има 4.000 квадратних метара сачуваних средњовековних фресака, што је највећа галерија у свету из средњег века. Неколико хиљада ликова видимо на зиду Дечанске цркве. То је још увек највећи број у беспрекорном стању, као да су сликане јуче. Kористили су најскупље материјале – каже он.
У црквеној куполи високој 18 метара налазе се ремек дела средњовековног сликарства. У самом иконостасу налази се јединствена, Богородица дечанска, икона умиљења, из 14. века, док је у доњем делу цркве, фреска Исуса Христа са мачем.
- Наравно, врло симболична представа Христа. Поред његовог десног рамена пише објашњење „Овај мач је усјецатељ греха“, дакле духовни мач речи Божије који сече људске грехе – објашњава отац Петар.
И једини средњовековни хорос у богослужбеној употреби, краљевски и игуманов трон, дуборезани иконостаси, највећа ризница Српске православне цркве, красе Високе Дечане. Посебно благо су мошти Светог Стефана Дечанског, које се чувају у каменом кивоту.