Маринос Руцидис (50), грчки капетан који је прије 18 година отказао послушност команди НАТО и одбио да учествује у бомбардовању наше земље, добио је недавно Орден св. Цара Константина, највеће признање Српске православне цркве. Тим поводом је био у Београду, орден му је уручио патријарх Иринеј, а за „Вечерње Новости“ је дао овај интервју.
Да ли вам је у јасном сјећању дан када сте донијели одлуку која ће вам промијенити живот?
-Сјећам се јасно свих тренутака који су претходили акцији у којој је требало да учествујем, 18 априла 1999 године. Требало је да се са бродом разарачем „Темистокле“ који је грчка влада одредила да служи мисијама НАТО у Јадрану, придружим акцији Алијансе. Као поморски официр за везу, имао сам приступ поверљивим информацијама и сазнао сам да су за мој брод предвиђене операције и директно учешће у рату против Србије. Тада сам рекао НЕ тој мисији. Обавијестио сам своје старешине и команданта да одбијам да учествујем у агресији на моју православну браћу. То се десило четири дана прије рока за испловљавање. Такође сам о одлуци обавијестио архиепископа грчке цркве Христодулоса, оца Георгиса Металиноса и тужиоца Војног суда.
Јесу ли претпостављени покушали да вас одговоре?
-Да, И те како. На дан испловљавања разарача, нисма отишао на палубу, већ у поморску базу да обавијестим своје надређене да је одлука коначна. Више од 10 сати су покушавали да ме одговоре од наума, али то је било губљење времена.
Ко вас је подржавао и како је ваша породица реаговала?
-Цијела породица је стала уз мене. Сви су патили због тога кроз шта пролазе Срби, шта су све претрпјели због бомбардовања.
Да ли сте стрепјели због казне и колико је прошло до хапшења?
-Истог дана сам ухапшен и прослијеђен војном суду. Одведен сма у војни затвор. Остао сам тамо три дана у потпуној неизвјесности, мислећи да ће ме такод ржати дуго до суђења. Ипак, суђење је завршено после три дана и осуђен сам на двије и по године затвора због одбијања да учествујем у мисији НАТО-а.
Ту није био крај проблемима?
-Врховни војни комитет је одредио да платим огромну новчану казну и да будем протјеран из грчке морнарице. Тада сам завршио своју 14-годишњу каријеру. Осам пута су ме осуђивали због истог поступка, на различитим правосудним нивоима, укључујући Европски суд за људска права. После тога сам започео нову каријеру, капетана јахте.
Да ли сте се икада кајали због тога што сте учинили?
-Без обзира на тешке последице, никада нисма зажалио због одбијања да учествујем у бомбардовању Србије. Поносан сам што сам урадио, уз Божју помоћ.
Да ли је то што је Србија православна земља, као и Грчка, пресудно утицало на вашу одлуку?
-И данас све своје одлуке доносим држећи се начела Исуса Христа. То је једини начин истинске људске слободе. А то Срби схватају. Никада не могу да заборавим како ме је српски народ пригрлио са вјечном захвалношћу!
Извор: sedmica.me
