Најстарији син Краља Вукашина (1365-1371), Марко Мрњавчевић, познатији као Краљевић Марко, био је предвиђен да наследи српског цара Стефана Уроша V Нејаког (1355–1371).
Након смрти краља Вукашина 1371. у Маричкој бици, његов син Марко Мрњавчевић постаје „млади краљ“, што је у српском средњовековном владарском поретку значило да Марко постаје сувладар цара Уроша Нејаког и да га наслеђује у случају да Урош не добије своје потомство. Цар Урош Нејаки умире 4. децембра 1371. године без потомства у браку са Аном, ћерком влашког војводе Александра Бесараба, што оставља Марка Мрњавчевића са титулом „млади краљ“. Та титула представља у суштини титулу престолонаследника и тако је на пр. Душан био „млади краљ“ у односу на свог оца Стефана Дечанског или Урош у односу на Душана итд. Пошто цар Урош током своје владавине није успевао да добије потомство, није тајна да је краљ Вукашин још за свог живота намеравао да династију Немањића замени династијом Мрњавчевића. Из историјских извора видимо да је у током последњих година власти Уроша Нејаког у Србији провејавала мисао да ће Марко Краљевић сести на трон српских царева. Данас се зна да је Марко своју титулу добио сасвим легално од цара Уроша и да је на тај начин припремана смена династија. Тако је Марко био легитимно означен за наследника српске царске круне.
Како знамо да је Марко Краљевић постао „млади краљ“? Наиме, 1964. године у призренској цркви Свете Недеље откривен је камени натпис на ком пише да је ту цркву у царском Призрену подигао „млади краљ“ Марко између 1370-1371 године и да је она била завршена непосредно пред смрт цара Уроша Нејаког у децембру 1371. године.
На овој фресци на јужном зиду Цркве Светог Димитрија у Марковом манастиру код Скопља видимо да је „млади краљ“ Марко Мрњавчевић представљен на црвеној подлози, што представља српско владарско обележје.
Извор: Историја Срба
