Отворено писмо Душана Ђорђевића, координатора Заветника за Топлицу.
Поштовани,
Никада ми ни на крај памети није било да ћу једног дана морати да пишем отворено писмо онима који су ме све ове године подржавали у реализацији мојих политичких идеја и идеологије, да пишем како њима, тако и свим осталим грађанима Прокупља који су подржали идеје Заветника у Прокупљу које су изнете за време предизборне капање. Али ето, живот има чудне начине да ти докаже да је све могуће.
Да пређем на ствар. Обраћам Вам се поводом данашње седнице Скупштине Града Прокупља која се одржала данас, 17.08.2020.године, са почетком у 10:00. Обраћам вам се као координатор Српске странке Заветници за Топлички округ. Мали број људи зна да сам ја у својој политичкој каријери био члан САМО две политичке странке и то странке Г17+ (касније Уједињени Региони Србије) све до њеног гашења, а затим по њеном гашењу после постао прво члан Покрета Заветници, пре свега због њиховог јасног става поводом статуса наше јужне покрајине Косова и Метохије, а затим од августа 2019. и члан Српске странке Заветници која је настала из покрета, да бих октобра 2019.године био изабран за координатора Заветника за Топлицу. Дакле, ја никада нисам био члан било које друге политичке странке или организације иако су ме многи везивали за одређене странке. И то не кажем због тога што се поносим што нисам био члан ни једне друге странке или што жалим што нисам био, већ чисто кажем због изношења чињеница. То што сам рођен у Прокупљу и што је моја породица једна од неколико породица које су у Прокупљу староседеоци , па се на тај начин (као стари Прокупчанин) познајем са многим људима, а између осталог и челницима неких странака не значи да сам члан тих странака. Једноставно, са многима од њих сам или комшија, или сам са њима ишао у школу и растао на истим улицама, или једноставно упознавао и био добар домаћин када су се досељавали у Прокупље. Чисто сам ово хтео да разјасним пре него што пређем на ствар.
Па да пређем на ствар. Као координатор Заветника за Топлицу, на последњим парламентарним изборима сам организовао изборну кампању Заветника у Прокупљу. О времену и личном новцу коју сам уложио у ту кампању, као и о новцу и времену коју други нису уложили не желим да говорим, нека о томе суде очевици, а сваком оном ко јавно другачије прича од онога што је истина нека служи на част. У осталом, то више говори о њима него о мени, те се на то не бих много задржавао. Оно што бих желео да истакнем је то да је странка Заветници изборну кампању у Прокупљу водила КАО ОПОЗИЦИОНА и ИСКЉУЧИВО ОПОЗИЦИОНА странка и тако се и представљала својим бирачима. Многима од њих који су за Заветнике гласали искључиво због мене сам и лично дао реч да су Заветници у Прокупљу опозициона странка и да, независно од резултата, уколико не освоји већину, после избора власт неће формирати са странкама које су до избора били на власти. Овде не кажем да имам било што лично против људи који су чинили власт до последњих избора. Сви смо ми у Прокупљу „у истим проблемима“, али ја у односу на друге имам другачије размишљање о томе на који начин треба приступити решавању тих проблема. Зато сам организовао предизборну кампању Заветника у Прокупљу, јер сам желео промене у начину рада; промене које се заснивају на раду, залагању појединаца за посао и пре свега промене које би спречиле даља страначка запошљавања, поготову запошљавања људи који нису компетентни за послове на које долазе.
О томе зашто се лично ја нисам нашао на листи за одборнике за Град Прокупље и унутарстраначким притисцима на локалу којима сам био изложен да не будем на тој листи не бих јавно, и то бих оставио за мој разговор са органима странке Заветници, органима и на локалу и на републици, када за то буде време.
И да пређем на саму срж овог мог обраћања. Заветници у Прокупљу су на последњим локалним изборима освојили 6,65 %, односно 3 одборничка места. У изборној ноћи, по завршетку бројања гласова и првим прелиминарним резултатима за Прокупље сам стао пред потенцијалне одборнике (на основу прелиминарних резултата) и рекао да сам испунио оно што сам обећао на почетку кампање као координатор, да требамо да сачекамо и коначне резултате и да се пар дана одморимо од избора, а да се касније одржи састанак одбора у Прокупљу где би донели одлуке шта даље. За оне који нису упућени, одмор сам предложио јер нам је општинска изборна комисија ДВА ПУТА РУШИЛА ПРЕДАТЕ ПОТПИСЕ и ми смо само у прикупљању потписа у два круга провели скоро месец дана и само током тог периода изгубили много енергије. И лично мени је требао одмор јер сам од марта месеца проводио некада и до 18 сати у страначким просториjaма организујући изборну капању.
И тако се завршила изборна ноћ, сачекани су коначни изборни резултати и чекало се да се сви добро одморимо и договоримо око даљих корака. И чекало се… И ја сам чекао… И чекао… Али, ништа се није дешавало. Нисам добио позив ни од челника Српске странке Заветници у Београду, ни од изабраних одборника Заветника у Прокупљу. „Видео сам“ да очигледно постоји неки проблем са којимa ја нисам упознат и одлучио сам да сачекам да ми се неко јави. И и даље сам чекао… И чекао… Да бих једног дана из својих извора сазнао да се мимо правила и мимо мене као координатора организују тајни састанци појединих чланова и појединих одборника Заветника у Прокупљу, па чак и то да се одређеним појединцима у централи у Београду преносе неке информације које немају баш неке везе са истином. И пре свега да се врше одређени преговори са одређеним члановима странке која је на одржаним локалним изборима освојила већину, односно странке досадашње власти; преговори који су пре свега преговори појединаца око регулисања њихових личних интереса. Овде бих истакао да треба обратити пажњу на оно што су Заветници из Прокупља ОБЕЋАЛИ својим бирачима који су гласали за њих на основу тих обећања. У међувремену сам добио и обавештење од тих истих особа, чланова одбора Заветника на локалу, да је даљи закуп пословних просторија Заветника у Прокупљу непотребан, јер више и није толико потребно да се имају просторије, и да би требало отказати те просторије. Иначе, чисто појашњења ради, истакао бих да сам закуп просторија у Прокупљу и све трошкове око просторија све време, од самог почетка, лично ја сносио, дакле плаћао самостално од свог новца. И не само трошкове просторија. Али, то је већ за мој разговор са органима странке Заветници, органима и на локалу и у републици, када за то буде време. Дакле, прешао сам и преко свега тога и чекао да видим шта је позадина свега овога, јер је и више него јасно постало да сам ја, као координатор тј.први човек Заветника у Топлици, а самим тим и у Прокупљу после избора постао сувишан. Очигледно због доброг познавања мене и мојих ставова који се тичу поштовања дате речи, па ма каква та дата реч била. И опет сам чекао, све до пре пар дана када сам добио обавештење да ће Заветници на првој конститутивној седници у Прокупљу гласати за предлоге странке која је освојила већину на одржаним локалним изборима, односно оних које су чиниле владајућу већину до последњих парламентарних избора. Наравно, одмах сам се супротставио томе из разлога јер то није било оно што смо обећали нашим гласачима и оно за шта су Заветници у Прокупљу добили мандате. Ситуација се, због мог бурног реаговања на све то, закомпликовала и у мојим односима са појединим људима из органа странке у Прокупљу као и у мојим односима са појединим људима из органа странке у Београду. Ситуација се закомпликовала чак до неке врсте личних увреда на мој рачун, и почетка креирања прича које се већ по учесталој матрици на политичкој сцени Србије креирају када се жели да се неко политички дискредитује.
Да скратим причу, на данашњој седници одборници Заветника у Прокупљу су гласали за предлоге странке која је освојила већину, а која је чинила власт у претходном периоду. Гласали и погазили реч дату својим бирачима.
Истакао бих, за оне који то не знају, да је моја породица солидно ситуирана и ја немам потребу да радим у државним установама, јер се моја породица бави приватним бизнисом много деценија уназад и ја имам изворе прихода који су засновани на раду у пословима породичног бизниса. У политику сам ушао да бих нешто променио, а не да бих се обогатио на рачун бирача.
На основу свега овога горе наведеног што се дешавало ја сам одлучио да се јавно обратим са овим саопштењем да ћу направити одређени предах од политичких активности у Заветницима у Прокупљу и генерално од политичких активности. Са тим у вези бих желео да напоменем да сва дешавања у наредном периоду везана за Заветнике у Прокупљу и њихове одлуке неће имати везе са мном. Ово бих посебно истакао из разлога како се не би десило, као много пута у прошлости, а посебно последњих пар година, да други направе грешке или одређене уступке зарад своје личне користи, а да за то ја јавно будем оптужен. До сада сам, због других, био лажно оптуживан за многе ствари, од тога да сам „бот“ власти, да све радим „на своју руку“, па до тога да радим све и свашта у своју корист. Пошто сам ја другачије васпитаван, ја сам се на све те оптужбе у прошлости одлучивао да ћутим, будем јавно нападан и штитим оне на које се све то заиста односило, а за које сам сматрао да су ми пријатељи. Ћутао и исправљао туђе грешке као да су моје. Мислим да је и сувише тога прошло преко мојих леђа за све ове године, а све штитећи друге, и да би стварно било много да се то и даље настави. Поготову после свих жртава које сам поднео за време ове изборне кампање и пре свега због оних који нису. Из тог разлога, а „познавајући“ и одређене људе и одређене ситуације, ја сам одлучио, да се ипак дистанцирам од свега тога.
За сам крај. Ја сам у Прокупљу од рођења и у Прокупљу планирам да будем до краја свог живота. Ја не могу да лажем људе који су гласали за мене јер сутра треба да им изађем на очи. Ко може, не браним им; нити могу, нити желим да им браним, али ја у томе не желим да учествујем.
Такође, као што сте могли да прочитате, ја у овом мом обраћању нисам никога директно навео, нити планирам. Али, уколико се деси да после овог мог јавног обраћања дође до тога да неко, појединачно, или групно, изнесе нешто на мој рачун или нешто везано за ове моје наводе, замолио бих све вас да размислите због чега тај неко то ради; да ли зато што ја нисам рекао истину (а будите уверени да јесам) или зато што су се препознали и схватили да ће за своје грешке од сада морати да сами сносе последице, односно да неће више имати „дежурног кривца“, тј. да неће имати оног на кога ће пребацити сву кривицу и остављати га да исправља њихове грешке, а они се понашати као да се ништа није десило.
До нашег виђења у граду, кафићу, продавници, на спортским дешавањима и културним манифестацијама…
Ваш
Душан Ђорђевић – Ђурђија