Број миграната у Србији расте, а прича о томе да они не желе да остану у нашој земљи полако пада у воду, јер би капацитети за пријем миграната ускоро могли да дођу до тачке пуцања каже Радош Ђуровић директор центра за помоћ азилантима.
Број улазака миграната у Србију повећан је у протеклих неколико недеља, пре свега из правца Северне Македоније, а због све чешћих покушаја илегалног преласка границе у земље ЕУ расту и ризици по њихову безбедност, изјавио је за Тањуг директор Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила Радош Ђуровић.
Дневно у земљу уђе између осамдесет и стотину миграната, од којих се неки задржавају у Прешеву, на југу централне Србије, где се пријављују и затим смештају у центрима, али већина наставља пут даље ка северу, крећући се главним саобраћајницама, пругом или пешке, често уз помоћ кријумчара, кажу из ове организације.
Можете их видети поред ауто-пута како иду ка Београду, што су сигнали да притисак расте – наводи Радош Ђуровић.
Kријумчарење мигранта постало је уносан бизнис у Војводини, Kрушевцу, Ћуприји, Нишу и другим градовима, где трговци људим превозе мигранте кривајући их у камионима у покушају да пређу границу.
Из тог разлога дужа су и задржавања на границама.
Ђуровић подсећа да су све чешћа илегална враћања, односно „гурања“ миграната из правца Хрватске, Мађарске и БиХ, тако да се дешава да један човек више пута бива враћен назад у Србију када пређе границу.
Ситуација је озбиљна, расте и број криминалних радњи и кријумчара – упозорава Ђуровић.
Србија у овом тренуку својим смештајним капацитетима може да одговори на притисак миграната, али и то ће се променити ако се повећа њихов број, каже директор Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила.
Ђуровић тражи убрзање бирократских процедура за пријем миграната
Потребно је обезбедити смештајне капацитете, смањити бирократске процедуре и обезбедити ефикаснију и лакшу регистрацију за те људе, јер је највећи број миграната у транзитним камповима, где им није регулисан статус и невидљиви су за систем, што их гура у руке кријумчара.
