Немања Вучићевић (22) из шумадијског села Забојнице завршава ПМФ у Крагујевцу са просеком 10, али нема намеру да напушта завичај. Везан сам за породично имање, кад завршим факултет, планирам да се поред математике посветим пољопривреди, каже Немања.
Завршавам Природно-математички факултет са просеком 10, али упркос томе што могу да радим било где у свету, немам намеру да напуштам своје село, каже за Информер Немања Вучићевић (22), вундеркинд из Забојнице код Кнића!
Немања је најбољи студент Универзитета у Крагујевцу, овај математички геније не само што никада није пао испит него је сваки положио са десетком! Ипак, како каже, најсрећнији је кад се врати на имање својих родитеља и посвети се њиви и стоци. Када у јуну положи преостала четири испита, намерава да се, паралелно са математиком, бави пољопривредом.
Све се може
Овај скромни и тихи младић, кога смо једва убедили да своју причу подели са читаоцима нашег листа, каже да му је математика ишла још од малих ногу, иако се у његовој фамилији никада нико није бавио науком.
– Ја сам дете са села, од раног детињства научен сам да радим на њиви и у штали, али ме је школа увек занимала. Због тога сам већ у основној школи „Свети Сава“ у Забојници био ђак генерације. Уз то сам побеђивао и на разним републичким такмичењима, и то не само из математике, него и из српског, географије, историје, биологије… Међутим, математику сам највише волео и због тога сам уписао специјално математичко одељење Прве крагујевачке гимназије. Родитељи ме тада нису подржали јер су желели да упишем неку општу школу, али ја нисам желео да одустанем од свог сна. И у гимназији сам био најбољи ђак, а онда сам уписао Природно-математички факултет, на коме сам почео да нижем десетке. Сада сам завршна година, сваки испит сам положио из прве, имам све десетке и остала су ми још четири, која планирам да положим у јуну, такође са највишом оценом – рекао нам је Вучићевић.
Упркос томе што је дане и ноћи проводио над књигом, Немања је увек налазио времена да оде у родну Забојницу и помогне својима на њиви. Након завршеног факултета жели да остане у Србији и помири љубав према математици и пољопривреди.
– На њиви сам од када знам за себе, њу никада нисам напустио, нити ћу! Ми смо породица која живи од земље и током студија сам, кад год имам времена, долазио да помажем родитељима. Да будем искрен, то није било нимало лако, јер сам, да бих имао све десетке, дане и ноћи проводио над књигом, али када се човек потруди, све може да стигне. Тако ћу живети и када дипломирам. Математика је перспективна и траже је свуда у свету, али мени не пада на памет да идем из Србије. Остаћу овде да се бавим научним радом и уз то да обрађујем своје породично имање. Не желим да запоставим математику, коју много волим, али ни да пропадне оно што су гајили мој деда и отац и што је хранило моју породицу вековима – тврди Вучићевић.
Воли филмове и одбојку
Немања, упркос томе што је генијалац, води сасвим обичан живот као и сви остали његови вршњаци.
– Нико не може само да учи и обрађује земљу, свакоме су потребни хобији. Дуго сам играо одбојку, која ми је омиљени спорт, а и сада тренирам рекреативно када нађем времена. Уз то сам увек имао времена и за друштво, изласке, девојке… Од свега тога ми је ипак најомиљеније да гледам филмове и серије. Тренутно, као и велики број људи у Србији и свету, пратим последњу сезону „Игре престола“ и чекам какав ће бити расплет. Све у свему, водим један сасвим нормалан живот, само што имам нешто више обавеза него моји вршњаци, па морам боље да се организујем – каже Немања.
Свира хармонику и слуша Нешу Лептира
Поред математике, пољопривреде, одбојке и филмова, Немања воли и музику, а као мали је свирао хармонику. Омиљени певач му је Неша Радуловић из групе „Последња игра лептира“, који је пореклом баш из Забојнице.
– Волим музику и као мали сам упоредо са школом ишао и у музичку школу и свирао хармонику. Данас је нешто слабије свирам, али се често опуштам уз добре песме. Слушам различите жанрове, а омиљени певач ми је покојни Неша из групе „Последња игра лептира“, мој земљак из Забојнице – каже Вучићевић.
Родитељи су сада поносни
Немања потиче из велике породице, пошто мајка Весна и отац Небојша, осим њега, имају и две млађе ћерке близнакиње Тијану и Ивану. Како кажу, упркос томе што га у почетку нису подржали да упише математику, сада су поносни на свог сина.
– Он је увек био јако паметан и у основној школи је био вуковац. Тако је било и у средњој, а сад има све десетке. Срце ми је пуно због мог Немање – каже мајка Весна.
Отац Небојша признаје да сина у почетку није подржавао, али каже да је сада све другачије.
– Ми смо пољопривредници и никада се нисмо занимали за математику. Он је то одабрао сам и то му очигледно добро иде. Драго ми је због тога и подржавам га. Уз све то сам срећан и што воли своје село, помаже на њиви и планира да једног дана настави ово што ја радим – поносан је Небојша.
А. Ц. – Н. Л.
