Фасциниран сам степеном медијске хистерије против доделе 100 евра које Србија даје сваком пунолетном грађанину као подстицај за економску активност и помоћ грађанима у време економске кризе.
Не знам да ли још негде на свету постоји систематско ширење аутодеструктивне мржње у тренутцима у којима је најлогичније да се људи солидаришу, међусобно помажу, и осећају патриотски понос и љубав за своју земљу и суграђане, а дневнополитичка препуцавања да оставе по страни. Тако раде одговорни људи, грађани, функционери, политичари и народне вође и озбиљне државе. Готово у свим земљама које имају сличне мере јесте управо тако. У Аустралији, на пример, сви са највећом благодарношћу прихватају сличну помоћ коју држава пружа, и нисам чуо да је неко упутио ни једну ружну реч или да је с ниподаштавањем говорио о овом потезу владе, слагао се политички или не са људима на власти.
Све ово ме наводи на мишљење да је кампања која пљује по овом потезу у Србији продукт некакве акције и покушаја формирања деструктивног јавног мњења, а не спонтано размишљање просечног Србина и граћанина Србије. Срби и сви грађани Србије нису ни неблагодаран народ, нити народ склон мржњи, нити су пребогати да им 100 евра не треба па да им не пада на памет да са тих 100 евра некоме могу да помогну, или да купе нешто својој фамилији у својој земљи, и на тај начин стимулишу економску активност и учине нешто конкретно да свима буде макар мало боље него што би иначе било без тога.
Ведран Гагић
