Изненађујући успех у Београду је остварила листа Сава Манојловића, док се у Нишу за место главног опонента власти поставио др Драган Милић; Има ли неко од њих потенцијал да постане лидер читаве једне политичке струје у Србији?

Најновије мешање карата на политичкој сцени Србије – након одржаних локалних избора, али и због мање излазности, релативно успешног бојкота – по свему судећи изнедрило је неке нове опозиционе асове, па је у игри за незваничну титулу лидера прозападне опозиције тренутно неколико имена.Опкладе најчешће падају на лидера „Крени-промени“ Сава Манојловића који је у Београду побрао више од 17 одсто гласова, иако има оних који верују да је „ројал флеш“ српске опозиционе политике заправо у Нишу, односно у рукама доктора Драгана Милића који је на тамошњим локалним изборима освојио подршку више од 24 одсто бирача.

Лидере блока шест странака „Бирам борбу“, односно оног борбенијег крила „Србије против насиља“ коју предводи Зелено-леви фронт а који су изашли на изборе и нису се на њима нарочито прославили, по свему судећи, коштао је сукоб са дојучерашњим партнерима – тренутним бојкоташима. 

У простор којим је донедавно доминирао Драган Ђилас, па донекле и лидер коалиције НАДА Милош Јовановић, изненада се увукао политички дебитант Манојловић, који је успут депласирао сада већ „ветеране“ – колеге из некадашње Иницијативе „Не давимо Београд“. Они су у Београду освојили нешто више од 12 одсто процената гласова.

Главни и одговорни уредник недељника „Време“ Филип Шварм, оценио је тако у разговору за Н1 телевизију да су на овим изборима била само два „неприкосновена победника“.

„То су Саво Манојловић, који је у Београду освојио 17 одсто гласова, што ниједна опозициона странка није остварила појединачно од 2012. године и др Милић, за којег је у Нишу гласала четвртина бирача“, рекао је он.

Ни бојкоташи „нису мртви“

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, међутим, верује да је лицитирање око такозваног лидера опозиције контрапордуктивно, како за читаву опозицију тако и за њене „лидере“. 

„Донекле ту тему лансирају неке интересне групе око тих личности, а некад то долази и од саме власти, у циљу свађања опозиције и постављања јабуке раздора. Али, чињеница је да су као релативни фаворити искочили Милић и Манојловић. Они су релативни добитници ових избора, иако то не значи да су други лидери опозиције елиминисани или политички мртви. Одређени политички капитал освојили су и Драган Ђилас и Милош Јовановић, који се, такође, због мале излазности могу посматрати као добитници, иако нису ни учествовали на овим изборима“, закључује Вукадиновић у разговору за РТ Балкан.

Док трају лицитације око тога да ли је Манојловић нови лидер прозападних политичких струја у Србије, он је, изгледа, сам себи ту титулу већ доделио па је колеге из опозиције позвао да врате мандате и изађу из Скупштине града Београда, Ниша, Општине Нови Београд, као и из републичког парламента, због наводних изборних махинација.

Другим опозиционарима дао је рок од 24 сата, односно до сутра у 10 ујутру да донесу одлуку.

Манојловићев улазак у политику, кажу, „дуго се чекао“, а у тренутку када је коалиција „Србија против насиља“ почела да се цепа око питања изласка на изборе, његова (не)очекивана одлука да се и сам кандидује додатно је „забиберила“ ситуацију и разбила већ нарушено јединство опозиције.

Лидер „Крени-промени“, који иначе важи за човека кога финансира Рокфелер, одмах је заратио са Драганом Ђиласом оптуживши га за обарање листе на Врачару и заветујући се да ће и њега, али и Александра Вучића, послати у политичку прошлост.

Ђилас је узвратио оптужујући Манојловића да је „испостава службе“, а интересантно је да је исту теорију изнео и лидер српских радикала Војислав Шешељ.

„Саво Манојловић је у овој изборној кампањи био протеже Американаца, али он је радио за БИА и држао га је на вези Марко Парезановић, високи функционер БИА. Саво Манојловић је служио за разбијање прозападне опозиције и то је прилично успешно радио. Међутим, у једном моменту Американци га шчепаше, добијао је паре од Рокфелерове фондације, још увек добија. Добија и од неких других, не могу их све ни набројати и променио је стадо. И онда је почео да напада тог истог Марка Парезановића“, рекао је Шешељ у разговору за телевизију „Хепи“.

Манојловић је, заиста, своју изборну кампању завршио управо испред седишта БИА, а дан раније, током гостовања на једној телевизији, као да нападно жели да се одбрани од оптужби да је сарадник БИА и Марка Парезановића, показујући фотографију, рекао је да кампању лажи против њега и његових блиских сарадника „координише овај човек, Марко Перезановић (сиц.) из БИА“, чије је презиме тек на подсећање водитеља изговорио исправно – Парезановић. 

Ако је истина да је Манојловић амерички штих, као што то каже Шешељ, Американци су се поприлично добро припремили пред ове изборе, будући да и за Савовог „ривала“ у трци за опозиционог лидера, нишког доктора Милића, такође кажу да је човек америчког амбасадора.

Директор Клинике за кардиохирургију, познат по томе што је у Нишу укинуо листе чекања је оснивач Клуба српско-америчког пријатељства, чија је функција „промовисање вредности Западног Света и Евро-Атлантских интеграција (сиц.)“, па је тако упућен на блиску сарадњу са Кристофером Хилом.

Двојица опозиционара који су заиста „ниоткуда“ остварили, како неки кажу, „импресиван“ резултат, међутим, потпуне су новајлије у политици и за разлику од Драгана Ђиласа, мање су познати у остатку земље и практично да и немају никакву страначку инфраструктуру.

Лидерство им је, осим тога, поприлично географски ограничено, па тако, иако су избори који су одржани у недељу заиста променили слику прозападне опозиционе Србије, засад је то само нестална и крхка „слика на песку“. Каква ће она остати, одредиће неки будући политички ветрови. Одакле год они дували.

извор РТ