На углу улица Вука Караџића и Трга Жарка Зрењанина у Ковину, у простору који је добио на коришћење од драгог пријатеља, Петар Лукић, познатији као Цундер, пензионисани полицијски службеник, сместио је своју збирку фотографија, цртежа, мапа и других предмета која нас враћа у нека прошла времена и која је чувар традиције и прошлости ковинског краја.
Ентеријер галерије подсећа на стари породични албум. Богата збирка коју је је Цундер сакупљао деценијама сведочи о неком давном времену, историји Ковина и околних насеља, али што је још занимљивије, ова збирка „прича причу“ и повезује догађаје из живота појединаца, знаменитих људи ковинског краја, племићких породица, али и обичних грађана, сељака, спортиста, војника…
Сваку фотографију, карту и предмет прати текст који описује и објашњава њихово значење и порекло, али оно што додатно појачава утисак и даје посебну драж приликом посете овој занимљивој и за Ковин јединственој галерији, јесте сама прича господина Цундера о томе како је до својих експоната дошао.
Није он само сакупио вредну збирку старих предмета, већ је сваки од њих до детаља истражио и повезао са временом из којег потичу. Много занимљивих и јавности недовољно познатих чињеница и података може се наћи у збирци коју је Цундер деценијама сакупљао и истраживао у почетку за себе, а онда за све нас. Како каже, одувек га је интересовало оно што је било некада на месту Ковина, ко је ту раније живео и како је то изгледало пре њега. Ту се могу видети детаљи који сведоче о развоју Ковина, али и на први поглед безначајни догађаји из живота, који даљом причом аутора и те како почињу да привлаче пажњу посетиоца.
Тако се међу многобројним експонатима нашла се оригинална Књига евиденције запослених у Електричној централи у Ковину из 1913. године, оверена од ресорног министра енергетике у Будимпешти, одштампана поводом званичног пуштања у рад централе. У књизи су заведени сви радници са описом занимања, тачном годином доласка у Ковин и другим личним подацима.
Ту су и лични предмети локалних племића и угледних грађана од пре једног века и више, попут двогледа даме Марије Маје Остојић, којим је она пратила оперске представе; прибор за писање адвоката Бартулов Гашпара; летње рукавице једне од ковинских дама, Корнелије Пипи Милер; оригинална футрола и наочаре Фридриха Рајха, ковинског давнашњег среског судије и још много тога. Занимљиво је видети и слику средњовековног грба Ковина из 1440. године.
У галерији се могу видети и слике Старог млина, некадашње Железничке станице, Касарне и хотела „Империјал“. Занимљива је и збирка разгледница из Ковина, од првих црно-белих, до оних које показују савремени Ковин.
Један део збирке чине и фотографије из новијег времена, као што је слика бомбардованог Моста на Дунаву између Ковина и Смедерева 1999. године. Овим фотографијама тешког дела прошлости претходи поставка оригиналног Прогласа за грађане из новембра 1976. године, поводом пуштања у рад овог, тада тек саграђеног Моста, уочи 29. новембра, Дана Републике…
Из приче у причу, посетилац ове галерије упозна и створи слику старог Ковина и сазна много тога што би данас било заборављено, да није Цундера и његове збирке. И невероватне преданости да се сачува историја града, догађаја и наравно људи који су га чинили и оставили траг генерацијама.
Време проведено у Цундеровој галерији неосетно пролети, а када се обилазак заврши остаје жеља за поновним доласком у овај простор, јер чини се да би аутор и експонати могли да нам кажу сваки пут још доста тога неиспричаног.
Петру Лукићу Цундеру додељена је Повеља општине Ковин за, како стоји у тексту образложења, „трајну поставку галерије фотографија које представљају културно-историјско наслеђе ковинске вароши“. Један део ове заиста вредне збирке коришћен је и за израду монографије „Ковин у нашем сећању“, коју је Центар за културу Ковин објавио крајем прошле године.
Зато Галерија старих фотографија засигурно представља место које путник намерник, уколико борави у Ковину, не би требало да пропусти да види. Аутор Петар Лукић и Ковинци то овим путем топло препоручују.