Србија ће ускоро донети одлуку о новом ловачком авиону за Ратно ваздухопловство, чијом куповином би на дужи рок била осигурана заштита неба.
У центру пажње домаћих стратега је руска летелица „миг 35“, али не искључује се ни да се безбедност ваздушног простора, први пут у историји наше војске, дугорочно обезбеди авионом из руске фамилије „сухој“.
Да би овај руски произвођач могао да уђе у српско Ратно ваздухопловство, већ се спекулише и у домену бомбардерске авијације, где се авион „су-25“ намеће као наследник домаћег јуришника „орао“. У јеку анализа о новом јуришнику Војске Србије, међутим, испод радара пролази осмишљавање средњорочне стратегије развоја и ловачке авијације.
Испоруком четири апарата из Белорусије, Војска Србије ће већ за месец-два комплетирати ескадрилу од 14 „мигова 29“, која је препородила домаћу ловачку авијацију. Ове летелице, упркос ремонту и модернизацији, набављене су, ипак, само као прелазно решење до дефинитивне набавке савременог вишенаменског авиона за Војску Србије. План је да оне буду у служби најдаље до 2031, до када би требало да буде изабран нови авион и уговорена набавка.
Као будућег ловца Војске Србије познаваоци војне технике виде „су-30“, који је не само врхунски авион нове генерације него и одлична платформа за даљу надградњу још савременијим уређајима и наоружањем. У следећој фази опремања овај тип „сухоја“ биће конкурент такође руском ваздухоплову „миг 35“, који многи виде као логичног наследника постојећих „двадесетдеветки“ у нашем Ратном ваздухопловству.
Анализа о будућем ловцу Ратног ваздухопловства, који би ступио на домаћу сцену за десетак година, поклапа се за израдом новог плана опремања Војске Србије до 2030. године, на коме тренутно раде стручњаци Министарства одбране и Генералштаба. У оквиру овог посла већ је урађено више анализа и сценарија угрожености Србије, који су представљени државном врху. На бази ових анализа већ до краја године председник Републике ће одборити нацрт, а Влада усвојити Стратегијски преглед одбране – темељни документ за развој ВС током наредне деценије.
Помоћник министра одбране за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић најављује да ће кључни документи за будуће набавке бити усвојени до краја ове године.
- Школско-борбени и јуришни авиони „супергалеб Г-4“ и „орао“, упркос модернизацијама, имају свој лимит и време је да се планира набавка наследника – каже Милорадовић, и напомиње да се планира набавка летелице чије се способности налазе између постојећих способности јуришне и ловачке авијације.
Милорадовић каже да се летелице које би могле да појачају Ратно ваздухопловство производе „на Западу, Истоку као и на Далеком истоку“, али и да Србија може да купи вишенаменски авион чија је цена и два пута нижа него борбени авион четврте генерације.
КОМШИЈЕ ГОМИЛАЈУ НАОРУЖАЊЕ
Као војно неутрална земља, Србија мора да држи корак са државама региона, које се узбрзано наоружавају и опремају. То се пре свега односи на чланице НАТО, које, притиснуте званичном политиком Алијансе, хтеле – не хтеле морају да издвајају средства за оружане снаге.
- Војни буџети НАТО држава у региону од 2018. до данас повећани су око 30 одсто. Издвајања у оквиру њих за куповину новог наоружања и опреме повећана су невероватних 2,5 пута. Уз то, велики је прилив донираних средства и наоружања, што све заједно тражи и студиозну и правовремену реакцију наше земље – кажу у Министарству одбране.
КИНЕЗИ ПОДИЖУ СРПСКИ „ПЕГАЗ“
Међу стратешким пројектима српског система одбране и у периоду до 2030. године биће развој и производња беспилотних летелица. Роботизоване ваздухопловне платформе будућност су авијације, а наша земља већ је ухватила прикључак са овим трендом. Кључни посао за развој борбених дронова јесте недавна испорука кинеских летелица ЦХ-92А нашој војсци. Подједнако важан део уговора са Кином, међутим, јесте и размена технологије, захваљујући којој ће после више година рада заживети српски дрон „пегаз“. Овај дрон требало би да буде основа за даљи развој веће борбене летелице која ће моћи да дејствује и ракетама домаће производње.
Раде Драговић
