У интервјуу за наш портал Михаило Јањић из Српске деснице коментарисао је актуелне протесте и околности око и иза њих.
1. Како гледате на такозване протесте „1 од 5 милиона“, захтеве и позадину истих?
Република Србија је демократски уређена држава, и сваки вид протеста и исказивања незадовољства грађана пожељан је једном таквом систему. Борба против власти и система је право које има свако од нас, најефективнија, најисправнија али и најлегитимнија борба јесу избори. Постоји још једна борба, она која нема ни исправности, ни ефеката а поготово легитимитета, то је борба против државе. Велика је разлика између рушења система и рушења државе. Систем може да не ваља, систем може а и не мора да буде устројен на овакав начин, систем је пролазан и неодржив али држава је увек одржива и непролазна. Право сваког грађанина је да ли ће подржавати или не тренутни систем уређен од стране актуелне власти, да ли ће волети или не Вучића, али свако од нас поред тог права има и обавезу да поштује државу и уставни поредак. У томе је и читава проблематика такозваних протеста “1 од 5 милиона” где се под маском народног незадовољства системом и председником Вичићем крије управо та нелегитимна борба против државе. У прилог томе најбоље нам говори чињеница да се протести организују управо у моменту када се на Србију врши највећи притисак до сада по питању решавања статуса Косова и Метохије, а када је друштву најпотребније јединство. Занимљиво је и да иста та скупина никада није осудила рецимо формирање такозване војске Косова, увођење стопроцентне таксе од стране Приштине, притиске на Републику Српску итд. Али зато свакодневно воде отворену пропаганду против доласка председника Русије Владимира Путина, занимљиво је што су у тој пропаганди најгласнији декларисани русофили. Такође нису им спорни ни натписи “Војводина моја домовина”, као ни најниже увреде већине државних чинилаца, једном речју доказали су да је сваки њихов потез уперен не против система, него против државе.
2. Зашто се лидери СЗС не појављују на протестима, иако је познато да их управо они финансирају?
Потпуни је апсурд да организатори протеста не говере, ма ко год они били. Исто би било да архитекта моста не сме да пређе преко грађевине коју је конструисао, јер се плаши урушавања. Очигледно постоји свесност сопствене омражености у народу. Још тужније је да незадовољни народ представљају они који су отуђени од народа и они који најмање заслужују називати се овим народом.
3. До када очекујете да ће трајати протести и какве ефекте ће имати?
Судбина ових протеста биће идентична судбини прошлих такозваних студентских протеста. Што се тиче рока трајања она зависи искључиво од залиха тајкунских долара. Одлука да се за време одржавања протеста полиција повуче са улица показује врхунац поражености организатора протеста који очекују репресију као окидач за даље насиље. Осим ефекта коначног краха уједињеног дела опозиције и неуспеха смене система, остаје само жал што неће бити кориговане одређене аномалије у актуелном систему а које представљају препреку да Србија буде потпуно уређено друштво по мери својих грађана. Све ће се нажалост свести на оно “играла се деца”…
4. Колико су опасне поруке које се појављују на овим протестима („Војводина Република“, „Путин није добродошао“ и слично)?
Већ сам о томе говорио у првом питању. Поруке носе одређену тежину, али што је најважније откривају праву нарав оних који стоје иза њих. О опасности ових и сличних порука могло би се много више говорити да их заступају људи са иоле трунке кредибилитета, овако, све је сувишно.
Овој држави, овоме друштву, овоме народу потребна је реформа, потребна је здрава критика, реална сугестија и конструктивни предлози. Докле год систем руше они који су га годинама таквог стварали, ова борба неће имати смисла и свака друга водиће у ћорсокак!
