Како су нас обавестили неки портали, потпредседник Владе Црне Горе Дритан Абазовић и министар спољних послова Ђорђе Радуловић, позвали су на консултације предсједника Мила Ђукановића како би разговарали „о питању повратка амбасадора“. Као да је Он амбасадор уместо њих, јер они не долазе на најављене консултације заказане за 18. јануар. Данас је 20 јануар – Св Јован Крститељ… Као да је започела „побуна амбасадора тј. рат дипломата против демократски изабране владе“. Они као да хоће да буду важнији од народа, као и њихов једини „господар“, који непотписивањем указа као да их подстрекује на омаловажавање једине власти која води унутрашњу и спољну политику у свакој демократској земљи, а тиме и државе коју наводно они једини бране. Не може амбасадор бити изнад Владе нити државе. Никако. Ваљда зато зову Мила да га питају где су ови „његови“, или да им он можда открије тајну како их најлакше „придобити“. Пре неки дан Ђукановић се дисциплиновано одазвао на консултације код премијера, где је присуствовао и поменути потпредседник Владе, и можда рачунајући на ту Његову показану и неуобичајену послушност, сада га зову на консултације статусно много нижи од њега, о теми о којој је требало већ разговарати код председника Владе, ако он представља и говори у њено име.
Дакле шта је циљ овог позива, понизити Мила у сусрет његовог конгреса где ће он поново бити тријумфално изабран за Вођу, или га само формално позвати рачунајући да му минимални ниво самопоштовања неће дозволити да се овом сусрету одазове, осим на нивоу неког свог саветника, у противном могао би очекивати да га у златно доба кохабитације у коме Он губи све, једног дана позове на консултације и државни секретар за мале хидроцентрале, да би се информисао колико је Он таквих концесија потписао свом сину Блажу, да би га касније због тога окривили да он руши начела демократске кохабитације, или је овај позив заправо позив очајника који не зна шта ће са амбасадорима који не долазе, нити одлуку о њиховом повлачењу ико поштује укључујући и председника који одбија да потпише указ о томе.
Консултације без решења или погодбе, рекли би аналитичари. Један је већ изгубио већину, а ови други не знају како да је уваже и испоштују. Све се претвара у конфузију и злоупотребу демократије рекло би се на први поглед, али ипак се једно мора признати, ови који до јуче неприкосновеног господара тако олако позивају на консултације у неком од периферних кабинета власти у које „Власник“ Црне Горе није крочио свих ових деценија, заиста имају петљу. Или је Председник толико ослабио и то не може сакрити, што сада скоро сваком из Владе даје подстрек да се „играју“ са његовим статусом и поносом, вређајући тако и оне који му ионако све мање верују. Ко зна… Али све ово изгледа подједнако смешно и тужно.