Осврт на изјаву поменутог чаробњака како су Срби и Хрвати исти. “Док год сами себе не сагледамо и док међу нама не иступе они који су чинили злочине, вртећемо се у зачараном кругу.“
Подсетио бих чаробњака да су Срби осуђени за некакве злочине од којих пола није доказано на преко једанаест векова робије. Преко једног миленијума! А то је више од свих осталих пресуда заједно. Иако су Срби у сваком рату штитили сопствену и признату државу. Господину чаробњаку смета калкулисање са жртвама из Јасеновачког логора, те нам препоручује да МИ сагледамо себе, али му не смета навод хрватског Вечерњег листа где пише да је у Јасеновцу било и забаве. Наравно, сви знамо да је клање деце усташама забава, али се у том листу наводи да су се забављали логораши.
Играли утакмице, свирали, певали, бавили науком… Вероватно се зато никад нису вратили, лепо им било. Даље, не смета му релативизација усташтва, њихових поздрава, споменика… То чаробњак не помиње. Не, него да МИ сагледамо себе! Даље, каже господин да ми не можемо тражити права на сопственој земљи, а да иста не дајемо Албанцима, као и да је у преговорима са Бриселом бесмислено очекивати да ми тек онако нешто добијемо, а да ништа не дамо. А шта да добијемо?! Шта ми туђе тражимо, господине Протићу?! Шта туђе желимо?! Не желимо ништа да добијемо! Не треба нам! Али, не желимо ни да дамо своје! Оно што је наше, нека наше остане! А поклонима из Брисела нека се слободно радују други! Србија нема љућих непријатеља од оних унутар својих граница, које хлебом храни! Попут Милана Ст. Протића и многих других који су се изродили у време Жуте пошасти. То је гангрена Србији и Српству, а сви знамо поступак лечења. Аутошовинизам је зачарани круг господина Протића и њему сличних. И, уместо што дају несувисле изјаве брукајући своје звање, а глумећи будале, можда би било боље да “сагледају себе“.
Никола Петровић
Извор: patriot.rs
