Још једна чувена српска песма којој су комунисти изменили текст и не личи на оригинал је „Иде Миле лајковачком пругом“.
После Тозовчевог Јеремије који је служио „краљев кадар-артиљерија“, а не „стари кадар“ или химне фестивала у Гучи „Са Овчара и Kаблара“ која пева о српском краљу Милану или химне Првог светског рата „Тамо далеко“ која пева о српском селу „крај Дунава“, а не о Србији „далеко од мора“ (стално хоће да нас удаље од мора) или песме „По шумама и горама“ која је украдена од руске Беле армије из Сибира, која се борила против совјетских комуниста, дошао је ред и на Милета са лајковачке пруге.
Откуд Миле и лајковачка пруга у овој причи?
Па просто, песма је настала у Првом светском рату, а наш јунак Миле се борио за „краља и отаџбину“ директ против аустроугарског каплара Јосипа Броза Тита који је пуцао на Милета и покушавао да га убије, као верни војник своје 42. вражије дивизије из Загреба у оквиру аустроугарске војске.
И тако је врло смислена песма о Милету, који је са ратним друговима отерао аустроугарску војску из Србије и враћао се кући лајковачком пругом, постала полубесмислена о Милету коме тек тако „гори цигара“ и који познаје свог друга.
Kада погледате оригиналне стихове ове песме, настале 1915. године после Церске битке све ће вам бити јасно:
Иде Миле Лајковачком пругом
Иде Миле са рањеним другом.
Иде Миле сија се цигара
И он носи рањеног другара.
Иде Миле враћа се са Цера,
Одсуство му дао чика Пера.
Потписао војвода му Степа,
Ој слободо слатка си и лепа.
Немој Миле да оставиш друга,
Дугачка је Лајковачка пруга.
Нема пара да оставим друга,
Нема силе да те изда Миле.