Најновији извештај Међувладиног панела Уједињених нација за климатске промене (ИПЦЦ) изазвао је широку међународну забринутост.
ББЦ је пренео да је то „димна завеса за човечанство“, а Неw Yорк Тимес је упозорио: „Врела будућност је извесна“. У наслову Гардиана се наводи да су велике климатске промене „неизбежне” и „неповратне”, док су и ББЦ и Гардиан пренели истраживање које је показало да 4 од 10 младих људи сада има готово неконтролисану анксиозност због климе.
Према истраживању, скоро половина младих од 16 до 25 година широм света оклева да има децу због, како верују, климатске кризе и сматрају да владе чине премало да је спрече.
Ипак, нашли су се банкари који ће, уз помоћ УН и светских влада, коначно да спасу ствар. Први корак је: пронаћи начин да купите, поседујете и уновчите земљиште које треба да сачувамо.
У октобру су медији писали о једном од планова које је покренула нова група под називом „Интринсиц Еxцханге Гроуп“ (ИЕГ) која обећава да ће нас заувек спасити од ове катастрофе. Према ИЕГ-у, уз помоћ мултинационалних корпорација, милијардера и других инвеститора, УН и ИЕГ ће спасити планету од сигурног истребљења. На крају крајева, УН су једном признале да су „светски послови сада предмет УН-а“.
Из извештаја:
У септембру је Њујоршка берза (НИСЕ) објавила да је развила нову класу имовине и листинг возила која имају за циљ „очување и обнављање природних добара, а која на крају леже у основи могућности постојања живота на Земљи“. Возило, познато као компанија за природна добра, или НАЦ, омогућиће формирање специјализованих фирми „које поседују права на услуге екосистема произведене на одређеном делу земље, као што је секвестрација угљеника, или чиста вода“. Природна добра која ови НАЦ-ови претварају у робу биће касније одржавана, контролисана и узгајана од стране њих.
У САД, Суммит Царбон Солутионс је недавно започео рад на добијању земљишта у Северној Ајови за свој предложени гасовод Мидwест Царбон Еxпресс.
Суммит Царбон Солутионс, изданак Суммит Агрицултуре Гроуп, стоји иза пројекта Мидwест Царбон Еxпресс вредног 4,5 милијарди долара. То би био највећи пројекат екстракције угљеника на свету са циљем слања 12 милиона тона ЦО2 годишње у западну Северну Дакоту, где се може складиштити под земљом.
Власници земљишта су изразили забринутост у вези са коришћењем еминентног домена од стране компаније Суммит Царбон, што омогућава компанији да изгради цевовод на земљишту без сагласности власника земљишта (Еминентни домен је када државни орган може стећи приватну имовину за јавну употребу, уз надокнаду погођеним власницима земљишта).
Док су се сумњиви послови попут ових дешавали у САД деценијама, ове нове корпорације неће бити у великој мери фокусиране на земљу отету у САД. Наводно, НАЦ ће користити средства из ових новодобијених и монетизованих природних добара да помогну у борби против климатских промена тако што ће „очувати“ кишне шуме, планине и језера углавном у иностранству. Они такође обећавају да ће променити „конвенционалне пољопривредне производне праксе“ фарми како би их учинили ефикаснијим и одрживијим.
Али, креатори НАЦ-а признају да је крајњи циљ извући трилионе профита од природних процеса као што је фотосинтеза, применити суштинске вредности на природне процесе, а затим их уновчити.
Надамо се да ће поседовање компаније за природна добра бити начин на који све шири круг инвеститора има могуц́ност да улаже у нешто што је суштински вредно, али је до ове тачке заиста било искључено са финансијских тржишта, рекао је главни извршни директор НИСЕ Мајкл Блугрунд након лансирања НАЦ идеје.
Након лансирања, Фортуне Магазине је приметио да НАЦ омогућава „нови облик одрживог улагања“ који је привикао пажњу генералног директора БлацкРоцк-а Лери Финку, заједно са бројним другим злогласним инвеститорима.
Заузврат, инвеститори ће добити приступ новом облику одрживог улагања—простору који је одушевио људе попут генералног директора БлацкРоцк-а Лерија Финка – пише Фортуне Магазине.
У 2019. години, ИЕГ се удружио са НИСЕ — који и сам има мањински удео — да би покренуо идеју НАЦ-а. Три највећа инвеститора у ИЕГ су Фондација Рокфелер, Абердаре Вентурес, фирма ризичног капитала коју је основао Пол Kлингенштајн, фокусирана углавном на дигиталну здравствену заштиту, и Међуамеричка развојна банка, која је највец́и извор финансирања развоја за Латинску Америку.
ИЕГ тренутно ради са владом Kостарике на вођењу „пилот програма“ у Kостарики. Андреа Меза Муриљо, министар за животну средину и енергију Kостарике, тврди да пилот пројекат са ИЕГ „продубљује економску анализу економске вредности природе и наставља да мобилише ток средстава за одржавање природе“.
Према ИЕГ-у, план је да се уведе „нова класа имовине заснована на природним добрима и механизам за њихово претварање у финансијски капитал“. Нова ‘актива’ према групи је све што чини „живот на Земљи могућим и пријатним, и укључује биолошке системе који обезбеђују чист ваздух, воду, храну и лекове.
Поједностављено, читави екосистеми и користи које људи добијају од њих постаће финансијска средства. Средства ће укључивати производњу хране, туризам, чисту воду, биодиверзитет, опрашивање, па чак и секвестрацију угљеника. Имовина ће тада бити у власништву корпорација, а акције у овој имовини ће се продавати на Волстриту.
Kао што ИЕГ примећује, НАЦ је само емитент природног добра, док средства коју НАЦ представља могу купити инвеститори попут БлацкРоцк-а. Ти инвеститори укључују институционалне инвеститоре, приватне инвеститоре, појединце и институције, корпорације, државне фондове и мултилатералне развојне банке.
Све ово је могуће само ако власништво над земљиштем пређе у руке банака.
Мултилатералне развојне банке (МДБ), као што је Светска банка, користе дуг земаља у развоју како би их приморале да приватизују јавну имовину. Извештај ГФАНЗ-а наводи да Алијанса сада покушава да користи исту контроверзну тактику форсирајући више дерегулације у земљама у развоју како би се омогућило чланицама Алијансе да инвестирају.
Други начин на који се ово отимање земље може постићи је коришћењем моћних међународних група као што су УН да врше притисак на земље у развоју да дерегулишу и отворе своје земљиште за приватизацију због „хитне опасности по живот“ од климатских промена.
ГФАНЗ алијансу су у априлу покренули Џон Kери, Џенет Јелен и бивши председник Банке Енглеске Марк Kарни. Kарни такође председава савезом са Мајклом Блумбергом.