Амерички бизнисмен Бил Гејтс, један од оснивача Мајкрософта, постао је један од „гугланијих“ појмова од почетка пандемије корона вируса пошто га многи оптужују за настанак вируса.
С друге стране постоје они који у томе виде и неке друге намере Била Гејтса, попут оне да вакцином против COVID-19 у ствари жели да чипује људе, али то су за сада само „теорије завере“ које нису засноване на доказима.
Оно што за сада са сигурношћу знамо јесте да се његова хуманитарна организација потпуно посветила пандемији корона вируса и већ је на разне начине помогла са 250 милиона долара.
Истина је да пандемија COVID-19 постаје и „опсесија“ Била Гејтса који је у ауторском тексту за магазин „Економист“, који преносимо у целости, казао да ће нас чека слична ситуација као после завршетка Другог светског рата, да ће милиони људи умрети, али да ће наука „изаћи јача“ из овога.
Прочитајте текст Била Гејтса…
„Када историчари буду писали књигу о пандемији корона вируса, оно што смо до сада проживели биће тек једна трећина читаве приче, већи део тек долази… У већини Европе, источној Азији и Северној Америци ‘врх епидемије’ ће вероватно проћи крајем овог месеца. За неколико недеља, надају се многи, ствари ће се вратити у нормалу, онако како су изгледале у децембру.
Нажалост, то се неће десити.
Верујем да ће човечанство победити ову пандемију, али само када већина популације буде вакцинисама. До тада, живот се неће вратити у нормалан ток. Чак и када владе ублаже мере и када поново почну да раде затворени објекти – људи имају природу аверзију према томе да не желе да се изложе болести. Аеродроми неће бити крцати. Спортски догађаји ће се практично играти пред празним стадионима. Светска економија ће бити ‘у депресији’ јер ће потражња бити мала, а људи ће новац трошити конзервативније.
Како пандемија буде успоравала у развијеним државама, тако ће убрзавати у онима које су у повоју. Њихово искуство, наиме, биће горе. У сиромашнијим земљама, где мање послова може да се обавља на даљину, мере социјалног дистанцирања неће функционисати тако добро. Вирус ће се ширити брзо и здравствени системи неће моћи да се побрину за све инфициране. Због COVID-19 биле су претрпане болнице у Њујорку, а подаци показују да и само једна болница на Менхетну има више кревета на интензивној нези него већина афричких земаља. Милиони би могли да умру.
Богате нације могу да помогну. На пример, могу да се потруде да неопходне залихе не оду само ономе ко нуди највише новца. Опет, људи у богатим и сиромашним местима ће бити безбедни само кад будемо имали ефективан лек за овај вирус – што значи вакцину.
Током наредне годне медицински истраживачи ће бити међу најважнијим људима на свету.Срећом, и пре него што је почела пандемија, правили су огромне кораке у области вакција. Класичне вакцине уче ваше тело да распознају облик патогена тако што узимају мртву или ослабљену форму вируса. Тако ту је и нова врста имунизације која не подразумева од истраживача да троше време тако што ће ‘узгајатић велике количине патогена. МРНА вакцнине користе генетски код да вашим ћелијама дају инструкцје како да успоставе имуни одговор. Вероватно могу да буду и брже произведене од традиционалних вакцина.
Ја се надам да ће до друге половине 2021. године установе широм света производити вакцину. Ако то буде случај – то ће бити историјски успех: тако никада брже људска врста није прошла пут од препознавања нове болести до проналаска лека.
Осим напретка у вакцинама, два друга велика медицинска открића бисмо могли да добијемо из ове пандемије. Прво је из поља дијагностике. Следећи пут када нови се појави нови вирус – људи ће моћи да се тестирају код куће као што се сада проверава трудноћа. Уместо мокрења на тест на трудноћу, сада ће узимати брис из својих носница. Истраживачи би могли да направе такав тест у року од неколико месеци када се идентификује нова болест.
Трећа ствар ће бити лекови против вируса. То је недовољно финансирана грана науке. Нисмо били успешни у развијању лекова против вируса као што смо против бактерија. То ће се променити. Истраживачи ће направити велике ‘антивирусне библиотеке’ које ће моћи да претражују и да лако налазе ефектне третмена за нове вирусе.
Све три технологије ће нас припремити за наредну пандемију и дозволити нам да интервенишемо на време када број нових случајева буде изузетно низак. Темељна истраживања ће нам такође помоћи у борби са познатим заразним болестима – и чак ће нам помоћи да напредујемо у проналаску лека за канцер (научници су дуго веровали да би МРНА вакцина могла да их доведе до вакцине за канцер, а све до COVID-19 није било много истраживања о томе како би могли да масовно производе нешто тако по приступачној цени за све).
Наш напредак неће бити само у науци. Такође ћемо развити способно како би сви осетили неке предности због те науке. У годинама после 2021. године, учићемо као у онима после 1945. После завршетка Другог светског рата, лидери су изградили међународне институције као Уједињене нације како би спречили нове конфликте. После пандемије COVID-19, лидери ће припремити институције да спрече следећу пандемију.
То ће бити мешавина националних, регионалних и глобалних организација. Очекујем да ће учествовати у обичним ‘играма клица’ као што су наоружане снаге учествовале у ратним играма. То ће нас припремити за наредне нове вирусе који ‘скачу’ са слепих мишева или птица на људе. То ће нас припремити и за то ако лош глумац направи заразну болест у својој домаћој лабораторији и покуша да је претвори у оружје. Припремањем за пандемију, свет ће се такође припремити и за акт биотероризма.
Надам се да ће богате земље укључити и сиромашније у ове припреме, посебно тако што помоћи више у изградњи здравствених система. Чак и особе које гледају само свој интерес – или изолацијонистичке владе – би требало да се сложе са овим питање. Ова пандемија је показала да вирус не поштује граничне законе и да смо сви повезани биолошки – путем микроскопских клица, свиђало се то нама или не. Ако се нови вирус појави у сиромашнијој земљи – желимо да доктори имају способност да да је препознају и обуздају је што је пре могуће.
Ништа од овог није неизбежно. Историја не прати тачан курс, људи су ти који бирају којим ће правцем ићи, а знамо да може да скрене на погрешан пут. Године после 2021. године ће можда подсетити на оне после 1945. Најбоља аналогија са оним што је данас је можда 10. новембар 1942. године. Велика Британија је остварила прву копнену победу у рату и Винстон Черчил је одржао говор у коме је рекао: ‘Ово није крај. Ово није ни чак ни почетак краја. Али је, можда, крај почетка'“.
Милутин Вујичић
